Neočekivani format se okupio u Istanbulu kako bi rešio pitanje političkog rešenja u Siriji. Vašington i Teheran nisu učestvovali na samitu, ali su Berlin i Pariz odlučili da učestvuju. Izbor Vladmira Putina.
Rukovodioci Rusije, Turske, Nemačke i Francuske – Vladimir Putin, Redžep Erdogan, Fransoa Makron i Angela Merkel – okupili su se u Istanbulu 28. oktobra kako bi dali podsticaj procesu političkog rešenja krize u Siriji. Do nedavno su Nemačka i Francuska učestvovale u takozvanoj “maloj grupi“ za regulisanje krize u Siriji. U toj grupi se nalaze i SAD, Velika Britanija, Saudijska Arabija i Jordan.
Rusija, Turska i Iran su kreirali formu Astana pregovora, što je u velikoj meri omogućilo okončanje “velikog rata“ u Siriji i organizvoanje sastanka sirijskih političkih snaga u Sočiju. Postoji i politička misija UN-a Stefana de Misture u Ženevi, ali on ne nalazi podršku kod zaraćenih strana u Siriji.
Naravno, cilj samita u Istanbulu je bio da se Evropa uključi u proces obnove Sirije. Međutim, Berlin i Pariz su ranije izjavili da neće učestvovati u tim planovima sve dok Sirija ne održi slobodne izbore i ne usvoji novi Ustav.
Makron i Merkelova su došli u Istanbul jer Francuska i Nemačka žele da se teroristi iz sirijskog Idliba premeste, na primer, u Tursku. U suprotnom, teroristi bi se mogli prebaciti u Evropu i tu organizovati “spavajuće ćelije.“
Berlin i Pariz takođe žele da imaju reč u posleratnoj Siriji, koja se ne može zamisliti bez Bašara al Asada i njegovih saveznika, Rusije i Irana. Sirija igra centralnu ulogu u Makronovoj politici na Bliskom istoku – ovo je mali deo za francusku naftu i građevinske kompanije koje će obnoviti Siriju. Na kraju krajeva, rat nije samo smrt – to su naknadni zajmovi.
Što se tiče Merkelove, ona je više zabrinuta oko milijade evra koju Nemačka troši svake godine na izbeglice. Međutim, nemački biznisi ne misle da učestvuju u rekonstrukciji Sirije. Evropljani su insistirali na tome da Ustavni odbor treba da počne da radi pre kraja ove godine. Merkelova je rekla da “možemo dati određeni podsticaj ovom političkom procesu.“
Mnogo toga će zavisiti od toga kako se reši problem sa teroristima Jabhat en-Nusra. Izgleda da je Idlib region gde je koncentrisano i do 30.000 terorista. Te ubice znaju da sirijska pravda neće imati milosti.
Još jedan vrlo važan aspekt je formiranje Ustavnog odbora od 150 ljudi.
Sirijci ne veruju zaista Stefanu de Misturi, predstavniku UN-a. 24. oktobra u Damasku on nije uspeo da promoviše listu od 50 opozicionih aktivista, a sirijski ministar spoljnih poslova Valid Mualem smatra da je ta lista čin “inostrane intervencije.“
Do nedavno, turska vlada je podržavala radikalne militante. Putin je vršio pritisak na Erdogana i rekao da će Rusija podržati sirijsku vojsku u oslobađanju Idliba, osim ako Turska ne razmotri povlačenje terorista iz tog regiona. Isporuke oružja militantima iz Turske je obustavljeno, a Putin čeka sledeće Erdoganove odluke.
Četvrto, rezultati izbora u novembru u SAD takođe mogu imati uticaj na ovu situaciju. Le Figaro je napisao da je Makron koordinirao svoj stav sa Trampom uoči samita, posebno po pitanju nedopustivosti upotrebe hemijskog oružja. Majk Pompeo je u sredu, 24. oktobra, rekao da SAD neće potrošiti ni dolar na obnavljanje Sirije sve dok Iranci zadržavaju svoje prisustvo u zemlji. Tramp ima sukob sa Erdoganom u vezi sa kurdskim pitanjem: Vašington ih podržava na severu Sirije, ali ih Ankara smatra teroristima.
Dmitrij Egorčenkov, direktor Instituta za strateške studije i prognoze RUDN-a, rekao je da čak iako se Tramp i Makron slažu po pitanju tog stava, Vašington preferira da ne interveniše direktno u bilo kakvim međunarodnim višestranim pregovorima. “Amerikanci ne žele da vezuju svoje ruke međunarodnim sporazumima. Oni žele da ostanu po strani i da reaguju što je čvršće moguće ako su pogođeni njihovi interesi,“ rekao je stručnjak.
[adsenseyu1]
Prema njegovim rečima: “Turska mora da brani sever Sirije, tako da trenutna vlada preuzima kontrolu nad čitavom teritorijom, uključujući i kurdske regione.“ Ankara ne želi da Amerikanci pošalju oružje Kurdima i stvore paralelene strukture vlasti u Siriji, rekao je Dmitrij Egorčenkov.
Ni SAD ni Iran nisu učestvovali na samitu u Istanbulu. To su dve radikalno suprotstavljene strane i njihovo odsustvo bi moglo drugoj strani dati priliku da pronađe sporazum.
Kako je Der Tagesspiegel istakao, posle samita je postalo jasno da je Putin taj koji donosi najvažnije odluke o Siriji. Putin nije pozvao američke zvaničnike u Istanbul. Plus, Putin je bio taj koji je odlučio da bi Evropa trebalo mnogo da investira u Siriju, i na ruskom predsedniku će biti da odluči o ulozi UN-a u regulisanju sirijske krize.
Webtribune.rs
