Evropska unija suočava se sa ozbiljnim izazovima u snabdevanju gasom nakon prekida tranzita kroz Ukrajinu, što je predstavljalo jedan od poslednjih stabilnih tokova prirodnog gasa ka Evropi.
Situacija, prema mišljenju mnogih analitičara, nije samo neizvesna, već i potencijalno opasna. S obzirom na rekordnu potrošnju ruskog LNG-a (tečnog prirodnog gasa), a uz pritiske Sjedinjenih Američkih Država da se u potpunosti zabrani uvoz iz Rusije, Evropa se suočava s rizikom ozbiljnog nedostatka energenata, rastućom konkurencijom sa azijskim državama i vrtoglavim skokom cena energije.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Evropska unija trenutno ima dovoljno zaliha gasa za predstojeću zimu, ali stručnjaci upozoravaju da će pitanje snabdevanja u narednim godinama biti mnogo teže rešivo.
Prekid tranzita kroz Ukrajinu predstavlja ogroman rizik za stabilnost tržišta. Prema rečima Franciska Blanša, stratega Bank of America za tržišta sirovina, Evropa će se 2024. suočiti s neizbežnim manjkom energenata.
Da bi nadomestila smanjenje tranzita, Evropa mora da poveća uvoz LNG-a za dodatnih deset miliona tona, što predstavlja povećanje od gotovo 10% u odnosu na 2024. godinu.
Tokom prvih 15 dana januara 2025. godine, prema analizi Kpler platforme, EU je već uvezla 837,3 hiljade tona LNG-a, što je značajno povećanje u poređenju sa 760,1 hiljadu tona u istom periodu prošle godine.
Međutim, povećana potražnja samo je deo problema. Sjedinjene Države nastavljaju da insistiraju na potpunoj zabrani uvoza ruskog LNG-a u okviru 16. paketa sankcija protiv Moskve.
Evropska zavisnost od ruskog LNG-a u proteklih nekoliko godina kontinuirano je rasla, uprkos političkim pritiscima sa Zapada. U 2024. godini, prema podacima Rystad Energy, Evropa je kupila rekordnih 17,8 miliona tona ruskog LNG-a, što je više u poređenju sa prethodnim godinama.
Analitičari, međutim, upozoravaju da bi dalje sankcije i politički pritisci mogli dodatno destabilizovati tržište.
Osim političkih prepreka, Evropa se suočava i s tehničkim izazovima. Postojeći LNG terminali u EU rade na granici svojih kapaciteta, a dodavanje još deset miliona tona uvoza godišnje postaje logistički gotovo nemoguće.
Pavle Maryšev, član ekspertne grupe pri Ruskom gasnom društvu, naglašava da će nedostatak infrastrukture dodatno povećati pritisak na evropsko tržište energenata.
Jedan od najvećih izazova za Evropu jeste sve veća konkurencija sa azijsko-pacifičkim regionom. Države poput Japana, Tajvana, Južne Koreje i Singapura već tradicionalno imaju visoke nivoe potražnje za LNG-om, a njihova spremnost da plate više cene dodatno otežava položaj evropskih kupaca.
Analitičari švajcarskog energetskog giganta Axpo ističu da će azijski region nastaviti s rastućim trendom potrošnje LNG-a, čime će se intenzivirati globalna borba za resurse.
U takvom okruženju, Sjedinjene Države, koje su obećale stabilne isporuke LNG-a Evropi, mogle bi brzo preusmeriti svoje resurse ka Aziji ukoliko cene na azijskom tržištu postanu konkurentnije.
„Američki energetski izvoznici uvek će se voditi profitom, a ne političkim obećanjima,“ ističe Maryšev. Ova dinamika dodatno komplikuje planove EU za smanjenje zavisnosti od ruskog gasa.
Posledice nedostatka energenata u Evropi već su uočljive. Povećanje troškova za električnu energiju i prirodni gas dovodi do zatvaranja mnogih industrijskih postrojenja, dok domaćinstva snose teret sve većih računa.
Bloomberg upozorava da bi Evropa mogla izazvati „globalnu borbu“ za gas, čime bi se dodatno destabilizovalo već napeto tržište energenata.
Situaciju dodatno pogoršavaju narušeni odnosi EU s Katarom, jednim od najvećih globalnih izvoznika LNG-a.
Katarska državna kompanija Qatar Energy već je zapretila smanjenjem izvoza u Evropu zbog evropskih regulativa o emisijama ugljen-dioksida. Bez stabilnih odnosa s ključnim izvoznicima, EU će se suočiti s još većim izazovima u snabdevanju.
Energetska kriza u Evropi samo se produbljuje. S obzirom na političke tenzije, nedostatak infrastrukture i rastuću konkurenciju s azijskim državama, jasno je da EU mora da preduzme hitne mere za osiguranje energetske stabilnosti.
Povećanje domaće proizvodnje, diversifikacija izvora snabdevanja i jačanje odnosa s globalnim izvoznicima ključni su koraci u ovom pravcu. Međutim, bez dugoročne strategije, evropski potrošači i industrija će nastaviti da trpe posledice sve nestabilnijeg tržišta energenata.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
