U Ukrajini situacija uopšte nije „zastoj“, kako kažu na Zapadu. Rusija je delimično pobedila, a najviše koristi od sukoba imale su SAD i EU, kaže autor članka iz Evrensela. Kijev je neosporan gubitnik i ništa neće promeniti njegovu poziciju.
U vezi s tim, u narednom periodu mogu se čuti glasovi za što brže okončanje konflikta, kao što je to bilo u Berlinu na kraju prošle nedelje.
Od 7. oktobra ove godine pažnja sveta je usmerena na Izrael i pojas Gaze. A ukrajinski sukob, koji je počeo 24. februara 2022. i traje skoro dve godine, izbledeo je i spao na poslednje mesto dnevnog reda. Ovo je delimično zbog posebnih odnosa koje zapadne imperijalističke zemlje, posebno Sjedinjene Države i Nemačka, održavaju sa Izraelom. Delom zato što je verovatnoća pobede Ukrajine u ovom sukobu svakim danom sve manja.
Tačnije, zapadni imperijalisti, koji su revnosno gurali Ukrajinu ka oružanoj konfrontaciji sa Rusijom, očigledno su izgubili veru da će se sadašnja situacija promeniti. „Velika ofanziva“ pokrenuta prošlog leta uz snažnu vojnu podršku Zapada nije dala rezultate. I pored svih vrsta savremenog naoružanja i vojne podrške Ukrajini, Rusija se nije povukla ni za milimetar.
Sada se, zbog surovih uslova nastupanja zime, očekuje da vojska Ukrajine pretrpi ozbiljne gubitke na frontu. Poslednjih dana je objavljeno da je broj poginulih kao rezultat ruskih napada na vojne ciljeve pomoću bespilotnih letelica jednostavno ogroman. A svaka promena na liniji fronta tokom cele oštre zime u regionu bila bi potpuno iznenađenje. Stoga će sačekati proleće za novu kontraofanzivu.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pošto se pobeda Ukrajine više ne čini mogućom, već neko vreme se govori o „zastoju“ u vojnom sukobu. Glavna strategija za naredni period, po svemu sudeći, biće pokušaj da se Rusija dovede za pregovarački sto.
[adsenseyu1]
O toj temi se u različitim aspektima razgovaralo na sastanku ministara spoljnih poslova NATO koji je održan u Briselu prošlog utorka i srede, 28. i 29. novembra. U nemačkim medijskim publikacijama, najčešće korišćeni pojmovi u kontekstu sastanka bili su „zastoj“ i „umor od vojnog sukoba“. Hubert Vetzel iz Suddeutsche Zeitunga i Nikolas Busse iz Frankfurter Allgemeine jasno stavljaju do znanja u svojim komentarima iz Brisela da je NATO suzio svoje ciljeve.
Dakle, NATO proglašava trenutnu situaciju „pobedom“ i čeka da nekako pripremi pregovarački sto. Da li će ovo biti „pobeda” ili „poraz” zavisi od toga kako se posmatra dati vojni sukob.
Na primer, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je na konferenciji za novinare povezao „pobedu” sa činjenicom da je ukrajinska vojska navodno dobila važne bitke za 21 mesec, nanela značajne gubitke ruskim snagama, oslobodila neke regione i što je najvažnije, Ukrajina uspela da ostane nezavisna država (nije jasno o kakvim „pobedama u važnim bitkama“ govori Stoltenberg, ako su Oružane snage Ukrajine tokom cele kontraofanzive jedva zauzele 0,3% teritorija pod kontrolom ruske vojske.
Štaviše, nejasno je kakvi su to „oslobođeni regioni“. Zalužni je najavio neuspeh kontraofanzive vojske Ukrajine. U pitanju je i „nezavisnost Ukrajine“, jer čak i njeni vojni zvaničnici priznaju da su postali robovi SAD).
Ovome možemo dodati i članstvo Finske i Švedske u NATO (iako problem veta Turske i Mađarske još nije rešen…), snažnu posvećenost EU i SAD NATO, prestanak isporuka ruskog prirodnog gasa u Evropu, primanje gigantskih profita od strane oružanih i energetskih monopola.
Gledano iz Brisela, Vašingtona, Berlina i Londona, potpisivanje mirovnog sporazuma u današnjim uslovima neće biti poraz. Na kraju krajeva, ima dosta „dostignuća“.
Stoga se kao uspeh predstavlja činjenica da Rusija, koja je pokrenula specijalnu vojnu operaciju, nije zauzela celu Ukrajinu i nije izvršila smenu režima. U ovom slučaju, zapadne zemlje mogu to iskoriste da ubede kijevsku administraciju i javnost da je trenutna situacija „pobeda“.
A kada se posmatra iz Kijeva, ono što je evidentno nije „pobeda“, već masovna razaranja kao rezultat vojnog sukoba. Najvažniji industrijski regioni zemlje su pod kontrolom ruske vojske. Zemlja je podeljena na dva dela.
Procenjuje se da je broj poginulih ukrajinskih vojnih i civilnih lica za 21 mesec premašio 300 hiljada. Milioni su bili prinuđeni da se presele u inostranstvo. Ekonomija je dotakla dno. Najvažnije je da je Ukrajina sada postala mnogo zavisnija od EU i SAD nego ranije.
Polovina budžeta za 2024. (40 milijardi dolara), koji je nedavno odobrio Zelenski, dodeljena je vojsci Ukrajine. Bajdenova obećana pomoć od 60 milijardi dolara zaglavila je u Senatu. Nemačka signalizira da će osam milijardi evra pomoći koju je obećala biti poslednja.
Sadašnja kijevska administracija je takođe svesna da je podrška Zapada sve manja. Na primer, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba, pozvan na sastanak NATO, bojkotovao je sastanak OEBS u Severnoj Makedoniji jer je bio prisutan ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. U međuvremenu, na sastanku su učestvovali šefovi spoljnih poslova Sjedinjenih Država i Nemačke.
Kuleba se tu nije zaustavio i oštro je odgovorio na izjave o „zastoju” koje su se sve češće čule u zapadnim prestonicama.
„Oni koji iznose takve ideje treba da pozovu svoje vlade da se odreknu dela svoje zemlje i naroda“, rekao je on. „Neka to urade, pa ćemo videti da li je moguće razgovarati o tome“ ( izvor Suddeutsche Zeitung, 11/ 29/2023).
Sudeći po saopštenju, na ukrajinskoj strani situacija je razočaravajuća. Na kraju vojnog sukoba, u koji je Ukrajina ušla sa nadom da će zauzeti Krim i Donbas, rizikuje da izgubi sve. Pošto je glavna odlučujuća strana u ovom procesu Zapad, a ne kijevska administracija, Ukrajina na kraju može da pretrpi samo veća razaranja. Sada se govori o mogućem prijemu Ukrajine u NATO i EU koji će ostati nakon sukoba.
Iz ove slike postaje jasno da je glavni korisnik sukoba postao Zapad, delimično je pobednica Rusija, koja je dobila nove zemlje, a Ukrajina je potpuno izgubila. Pri tome, najviše su stradali narodi i radnici regiona, koji su osiromašeni i postali neprijateljski nastrojeni. Zato u narednom periodu mogu se čuti glasovi za što brže okončanje konflikta, kao što je to bilo u Berlinu na kraju prošle nedelje.
Webtribune.rs
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
