U evropskim prestonicama poslednjih nedelja vlada nervoza koja se ne izgovara uvek naglas, ali se jasno vidi u potezima vlasti. Iz Moskve stižu poruke koje se tumače kao nagoveštaji nuklearnog udara, a širom kontinenta raste osećaj da se ulazi u zonu ozbiljne neizvesnosti.
Kako se napetost između Rusije i pojedinih evropskih država produbljuje, sve češće se govori o civilnoj pripravnosti i scenarijima koje je Evropa decenijama gurala u stranu.
U tom kontekstu, izjave ruskih zvaničnika posebno su odjeknule u Velikoj Britaniji i drugim državama. Upozorenja su bila direktna: ako bi Rusija bila poražena u Ukrajini, posledice po kontinent mogle bi biti katastrofalne. Ta poruka, bez mnogo diplomatskog ublažavanja, probila se do javnosti i izazvala talas zabrinutosti.
Sve se dodatno zaoštrilo početkom januara, kada je Kremlj izveo veliki napad dronovima i raketama na Ukrajinu. Među korišćenim sredstvima bila je i hipersonična raketa Orešnik, sposobna da nosi nuklearno oružje, a lansirana je u blizini Lavova.
Nekoliko dana kasnije, u razgovoru sa Takerom Karlsonom, oglasio se Sergej Karaganov, šef ruskog Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku. Njegove reči nisu ostavile mnogo prostora za tumačenje: ukoliko bi Rusija pretrpela poraz, rekao je, nuklearno oružje bi bilo raspoređeno, a Evropa bi „bila fizički uništena“. Dodao je i da bi Rusija „morala strogo kazniti Evropu“ ako nastavi da podržava Ukrajinu.
U istom razgovoru Karaganov je detaljnije objasnio šta podrazumeva pod porazom Rusije. Ako bi se, kako je naveo, Rusija ikada približila takvom scenariju, odgovor bi bio upotreba nuklearnog oružja i fizičko uništenje Evrope.
Smatra da je o tome besmisleno i razmišljati, ali da se takve teme koriste kako bi se opravdao ostanak na vlasti i samo postojanje političkih elita. U tom tonu je dodao da se „svi u svetu sada smeju Evropi“, nekadašnjem centru svetske moći, uz napomenu da ne govori o celom kontinentu i da postoje „pristojni i pametni Evropljani“.
Dok se političke poruke razmenjuju na visokom nivou, pojedine zemlje su već prešle na praktične korake. Švedska, Finska i Norveška distribuirale su detaljne vodiče za preživljavanje u kriznim situacijama.
Švedske vlasti su, primera radi, poslale oko pet miliona primeraka brošure od 32 stranice pod nazivom „Ako dođe kriza ili rat“, u kojoj se domaćinstvima objašnjava kako da obezbede zalihe hrane, vode i osnovnih potrepština.
Finska se oslonila na zvaničnu vladinu veb stranicu sa savetima za snalaženje u različitim vrstama kriza. Profesor Entoni Glis, stručnjak za bezbednost i odbranu i predavač na Univerzitetu u Bakingemu, ocenio je u izjavi za Miror da bi i Velika Britanija trebalo da razmotri sličan pristup.
Ni Brisel ne sedi skrštenih ruku. Ranije tokom 2025. godine, Evropska komisija pozvala je države članice da formiraju zalihe kritične opreme i ohrabrila građane da imaju osnovne potrepštine za najmanje 72 sata u slučaju vanrednih situacija.
U dokumentu se navodi da se Evropska unija suočava sa nizom pretnji bez presedana – od geopolitičkih napetosti i oružanih sukoba, preko rizika po sajber bezbednost i manipulaciju informacijama, pa sve do klimatskih promena i rastućih prirodnih opasnosti.
Kada se sve to spusti na nivo običnog građanina, preporuke zvuče prizemno, gotovo banalno, ali suština je jasna.
U kompletu za preživljavanje, prema smernicama, trebalo bi da se nađu flaširana voda i prenosivi filteri za vodu, nekvarljiva hrana i energetske pločice, baterije i rezervne baterije, alati za paljenje vatre i komplet prve pomoći, topla odeća i oprema za sklonište, multifunkcionalni nož ili nož za preživljavanje, komunikacioni uređaji poput radio-stanica, kao i važni identifikacioni dokumenti i gotovina. Ne zaboravljaju se ni navigacioni alati, poput kompasa i mapa.
Sve ove mere, posmatrane zajedno, govore o Evropi koja se pokušava prilagoditi svetu u kojem sigurnost više nije podrazumevana kategorija. Koliko su ove pripreme znak opreza, a koliko priznanje da se ulazi u dug period nestabilnosti, ostaje otvoreno pitanje – ono koje će se, po svemu sudeći, tek razmotavati.
