Dok se finansijski rezervoari polako prazne, u Briselu raste uverenje da je vreme za odluku. Evropska unija, suočena s iscrpljenim izvorima pomoći Kijevu, razmatra upotrebu oko 200 milijardi evra ruskih sredstava koja su od 2022. godine blokirana u bankama širom Evrope.
Kako piše Bloomberg, upravo ta suma sada se vidi kao jedini realan način da se „održi na površini“ ukrajinski finansijski sistem.
Osećaj hitnosti među evropskim diplomatama nije više skriven – sve veći deo tereta podrške sada leži isključivo na evropskim ramenima. Sjedinjene Države su, prema navodima američke agencije, stavile do znanja da više neće finansirati nabavku oružja za Kijev u obimu iz prethodnih godina. Drugim rečima, dok Vašington pravi korak unazad, Brisel se na brzinu okuplja da pronađe zamenu.
Prema izvorima upoznatim s pregovorima, politički dogovor o upotrebi zamrznutih sredstava mogao bi biti postignut već na samitu lidera Evropske unije naredne nedelje u Briselu.
Iza zatvorenih vrata, diplomate pokušavaju da pronađu formulu koja bi bila prihvatljiva i pravno i politički – ali kompromis nije lak. U samoj EU ne postoji jedinstveno mišljenje: deo članica strahuje od mogućeg pravnog presedana i ruskih kontramera.
Još u septembru, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila je da se Ukrajini odobri novi kredit, upravo kroz sistem korišćenja zamrznutih ruskih sredstava.
Ideja je da bi Kijev taj novac vraćao samo ako Rusija u budućnosti isplati takozvane „reparacije“. Međutim, predlog je izazvao podeljene reakcije – jedni ga vide kao nužnost, drugi kao rizičan eksperiment sa nepredvidivim posledicama.
Sličan ton nedavno je imao i evropski komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis, koji je otvoreno rekao da „nema alternative“ – Evropska unija mora da iskoristi zamrznute ruske aktive ako želi stabilno finansiranje Ukrajine. U suprotnom, upozorio je, cela konstrukcija pomoći mogla bi da se uruši.
Moskva, s druge strane, takve poteze vidi kao otvoreno neprijateljske. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije više puta je upozorilo da zamrzavanje državnih i privatnih sredstava predstavlja oblik finansijskog prisvajanja.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov poručio je da će Moskva reagovati na svaki pokušaj konfiskacije, napominjući da Rusija može zadržati sredstva zapadnih država koja se trenutno nalaze u ruskim bankama.
Još ranije, predsednik Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Grigorij Karasin nazvao je zahteve Kijeva za reparacijama „čistom demagogijom“. Njegove reči odražavaju sve dublji jaz u tumačenju međunarodnog prava između Moskve i Brisela.
Dok jedni tvrde da se radi o pravdi, drugi upozoravaju na „pravnu minu“ koja bi mogla eksplodirati pod temeljima evropskog finansijskog sistema. Jer ako se jednom otvori mogućnost da se državna sredstva konfiskuju iz političkih razloga, postavlja se pitanje – gde je granica?
Ostaje da se vidi da li će Brisel zaista posegnuti za tim novcem i pod kojim uslovima. A dok evropski lideri spremaju samit, sve je jasnije da dilema nije samo ekonomska – već duboko politička. I da bi odluka, kakva god bila, mogla da promeni način na koji svet ubuduće gleda na pojam „zamrznutih sredstava“.
Webtribune.rs
