Već neko vreme Sjedinjene Američke Države Donalda Trampa sprovode sveobuhvatnu energetsku strategiju na temelju načela “energetske dominacije“, koja je usmerena na maksimizaciju udela Vašingtona u izvozu nafte, a posebno prirodnog gasa na međunarodnim tržištima.
Primarni cilj ove strategije bila je Evropa, u koju Sjedinjene Države imaju za cilj da izvoze sve veće količine tečnog prirodnog gasa (LNG), dobijajući, zajedno s važnim političkim rezultatom, i geopolitički cilj odvajanja Starog kontinenta od Rusije, glavnog dobavljača energije za Evropu.
[adsenseyu1]
U novembru 2019. godine SAD su uspele da prodaju 2,6 milijardi kubnih metara LNG-a preko Atlantika u vrednosti od 400 miliouna evra i tako su ostvarile povećanje izvoza od 593 odsto u odnosu na sporazum između Žan-Klod Junkera i Donalda Trampa iz leta 2018. Naravno, ovo su beznačajne količine za evropsko tržište i to je trebalo da bude početak prodora američkog LNG-a u Evropsku uniju.
Ali čak ni to nije pomoglo smanjenju isporuka iz Rusije, koje su sigurne i povećavaju se zahvaljujući konsolidovanim ugovorima o snabdevanju sklopljenim sa evropskim zemljama i tradicionalnim gasovodima. Osim toga, Rusija povećava izvoz svog prirodnog tečnog gasa, koji je na „spot“ tržištu uvek jeftiniji od američkog.
Naime, teško je parirarti kompaniji Novatek, koja može da snižava cene do mere koje su za američke izvoznike nezamislive, bilo zbog jeftine „sirovine“ koju Novatek kupuje od Gazproma ili zbog nižih cena transporta, što ruskoj kompaniji daje veliki manevarski prostor pri formiranju cena.
S druge strane, intenziviranje radova na Severnom toku 2 između Rusije i Nemačke, otvaranje Turskog toka i na Dalekom istoku pokretanje „Moći Sibira“ s Kinom kao odredištem, dao je Moskvi sva moguća oružja u “hladnom ratu isporuke gasa“.
[adsenseyu1]
Tu je i nesrazmernost između garancija koja nude ruski gasovodi i rizika tržišta LNG-a, koje je često regulisano „tačkom“ finansijske logike i može da stvori neprijatnosti u osetljivim situacijama.
Primera radi, SAD su nedavno pretrpele posledice zbog slabosti evropskog tržišta LNG-a u fazi u kojoj su vrhovi potražnje bili niži od očekivanih zbog blage zime koja karakteriše Stari kontinent. Blaga zima i produženje zaliha značili su da evropska tržišta više nemaju gde da skladište američki LNG. Evropa koja odbacuje LNG moraće da pronađe drugu destinaciju.
Više iz političkih razloga, zemlje poput Poljske, tvrdoglave u odluci da se oslobode Moskve i neposrednije ekonomski vežu za SAD, ostale su pri kursu kupovine američkog plavog goriva.
Odbijanje kupovine američkog LNG-a stvara političke probleme Trampovoj administraciji, koja bi dugoročno mogla da padne u iskušenje da sledi Moskvu i da razmisli o sklapanju stabilnijih i dugoročnih ugovora o nabavci.
Ako to bude slučaj, Evropa može da očekuje strašan pritisak iz Vašingtona da sklopi srednjoročne ili dugoročne ugovore o snabdevanju američkim tečnim gasom po cenama izvan svake tržišne logike i opravdanja.
[adsenseyu4]
SAD veruju da su sposobne da nametnu svoj proizvod od strateškog uticaja i da Evropljanima prodaju prirodni gas nezavisno od sezonskog diktata tržišta, što je, uz zahteve za povećanom vojnom potrošnjom i većom kupovinom američke robe, diktat koji će EU teško prihvatiti.
Ako je u području vojne nabavke čak i moguće naći neki zajednički jezik, što se može reći i za povećanje kupovine nekih američkih proizvoda, kada govorimo o gasu, to sa sobom otvara niz pitanja, od kojih su najvažnija nepotrebna poskupljenja u industriji i proizvodnji energije, kao i nepotrebno visoke cene gasa za domaćinstva.
To je rizik koji nijedna vlada neće prihvatiti, čak ni Varšava, koja zbog dekarbonizacije povećava potrošnju gasa, a poljski PGNiG izjavljuje kako bi ipak mogao da se obnovi ugovor s Gazpromom koji ističe ove godine.
(logicno.com)
