Premijer Estonije Kristen Mihal izjavio je da planira razgovor sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom povodom incidenta sa oštećenjem kabla EstLink 2 između Finske i Estonije. Prema njegovim rečima, Estonija bi želela da NATO obezbedi „flotu za odvraćanje“.
Prema podacima lista Postimees, premijer je dao ovu izjavu tokom konferencije za novinare nakon hitnog sastanka povodom oštećenja kabla EstLink 2.
Premijeru su postavljena pitanja o tome da li je Estonija zatražila pomoć NATO flote povodom incidenta. „Estonija bi želela da NATO obezbedi dodatne pomorske snage kao ‘flotu za odvraćanje'“, navodi list pozivajući se na Mihalovu izjavu.
Kako navodi Postimees, premijeru su takođe postavljena pitanja o tome da li Estonija treba da preduzme korake kako bi aktivirala član 4 NATO-a i započela konsultacije.
Prema Članu 4 Severnoatlantskog ugovora, članice se obavezuju na međusobne konsultacije u slučaju kada neka od njih smatra da je ugrožen njen teritorijalni integritet ili bezbednost. Mihal je odgovorio da planira da se obrati Ruteu povodom ovog pitanja.
„Odmah nakon konferencije za novinare razgovaraću sa generalnim sekretarom NATO-a (Markom Ruteom)“, citira list premijera.
U sredu je finska elektroenergetska kompanija Fingrid prijavila isključenje dalekovoda EstLink 2 između Finske i Estonije. Uzrok nastalog kvara nije poznat.
Finska policija istražuje mogućnost da je strano teretno plovilo uzrokovalo isključenje elektroenergetskog kabla. Prema informacijama kompanije Fingrid, u trenutku isključenja, dva broda su se nalazila u blizini kabla.
Estonija i Finska već dugo sarađuju u energetskoj sferi, a kabl EstLink 2 je važan deo njihove saradnje. On obezbeđuje značajan prenos električne energije između dve zemlje, doprinoseći stabilnosti njihovih energetskih sistema.
Incident sa oštećenjem kabla izazvao je zabrinutost ne samo zbog potrebe za obnovom funkcionalnosti kabla, već i zbog potencijalne pretnje nacionalnoj bezbednosti.
Na osnovu ovog incidenta, Estonija razmatra mogućnost traženja pomoći od NATO-a. Zahtev za obezbeđivanjem „flote za odvraćanje“ pokazuje ozbiljnost situacije i potrebu za jačanjem pomorske bezbednosti u regionu Baltičkog mora.
Takva mera mogla bi pomoći u sprečavanju budućih incidenata i obezbeđivanju zaštite kritične infrastrukture od potencijalnih pretnji.
Važnost pomorske bezbednosti u Baltičkom moru raste usled geopolitičkih promena i pojačane aktivnosti različitih aktera u regionu.
Baltičko more je strateški važan vodeni put kroz koji prolazi značajan deo trgovinskih ruta i energetskih isporuka. Dakle, jačanje prisustva NATO-a u ovom regionu može služiti kao faktor odvraćanja protiv potencijalnih agresivnih akcija.
Estonija, kao jedna od članica NATO-a, ima pravo na konsultacije i pomoć od strane saveza u slučaju pretnje njenoj bezbednosti.
Član 4 Severnoatlantskog ugovora obezbeđuje mehanizme za takve konsultacije i koordinaciju akcija među članicama. Pozivajući se na ovaj član, Estonija može skrenuti pažnju međunarodne zajednice na incident i dobiti podršku u njegovom rešavanju.
Pored toga, Estonija aktivno radi na jačanju sopstvenih odbrambenih kapaciteta i saradnje sa saveznicima. Poslednjih godina, zemlja je značajno povećala svoje odbrambene troškove i modernizovala oružane snage.
Ovo uključuje ne samo unapređenje tehničke opreme, već i jačanje međunarodnih partnerstava i sprovođenje zajedničkih vojnih vežbi.
U kontekstu energetske bezbednosti, Estonija takođe preduzima mere za diverzifikaciju svojih energetskih izvora i smanjenje zavisnosti od spoljnih isporuka. Ovo uključuje razvoj obnovljivih izvora energije i integraciju sa energetskim sistemima susednih zemalja.
Oštećenje kabla EstLink 2 naglašava važnost ovih napora i potrebu za povećanjem otpornosti energetske infrastrukture.
Zaključno, incident sa oštećenjem kabla EstLink 2 između Finske i Estonije naglašava važnost međunarodne saradnje i jačanja bezbednosti u Baltičkom regionu.
Estonija teži jačanju svoje odbrambene sposobnosti i saradnje sa saveznicima kako bi zaštitila svoju kritičnu infrastrukturu i obezbedila bezbednost svojih građana. Zahtev za pomoć NATO-a u vidu „flote za odvraćanje“ predstavlja važan korak u tom pravcu i pokazuje ozbiljnost situacije.
Estonija će nastaviti sa aktivnom saradnjom sa međunarodnim partnerima kako bi rešila ovaj problem i sprečila slične incidente u budućnosti.
Važno je naglasiti da ovakvi incidenti zahtevaju sveobuhvatan pristup, uključujući ne samo mere za obnovu infrastrukture, već i napore za unapređenje monitoringa i zaštite od potencijalnih pretnji.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
