Eleonora od Akvitanije nije bila samo obična žena iz Evrope 12. veka. Ona je bila harizmatična, dobro obrazovana, izuzetne ličnosti, i u velikoj meri je oblikovala tok evropske istorije za više od 300 godina.
Ona je bila kraljica supruga Francuske (1137-1152) i Engleske (1154-1189), i vojvotkinja od Akvitanije po svom ličnom pravu. Ona se pamti kao “majka kraljeva“ i “kraljica kraljeva“.
[adsenseyu1]
Eleonora je rođena oko 1122. godine, a umrla je 1204. godine. Sahranjena je pored svog sina, kralja Ričarda Lavlje Srce, i supruga, kralja Engleske, Henrija II (Plantagenet) u opatiji Fontevro.
Srednji vek je bio vremenski period u kom su uglavnom dominirali muškarci, ali je Eleonora – sa svojim izvanrednim i izuzetnim dostignućima – bila značajan izuzetak za njih. Bila je poštovana i divili su joj se.
82 godine je ova žena imala snažan uticaj na francusku i englesku politiku, iako je u stvarnosti opseg Eleonorine dominacije bio mnogo veći i pokrivao je gotovo čitavu zapadnu Evropu.
[adsenseyu4]
Ko je bila Eleonora od Akvitanije?
Iz očuvanih zvaničnih iskaza saznajemo da se Eleonora od Akvitanije udala za dva kralja (Francuske i Engleske), a njena dva sina, kralj Ričard Lavlje Srce i Jovan bez Zemlje, su sedeli na prestolu Engleske. Pored toga, ona je takođe pokrenula dinastiju koja je vladala Engleskom više od tri veka.
Ali savremeni izvori govore o određenim “činjenicama“ ili “glasinama“, koje nisu naročito laskave i čak su i neprijateljske. Bilo je mnogo glasina o Eleonorinoj moralnosti. Bila je optužena za intimne odnose sa svojim stricem, ubistvo ljubavnice svog muža, pa čak i osumnjičena da koristi mračne sile.
Ova žena je živela pre mnogo godina, i veoma je teško rekonstruisati njen stvaran život, ali je i dalje moguće prikupiti neke stvarne činjenice o njoj, a ne samo tračeve. Potvrđeno je da je ona poticala iz porodice koja je visoko vrednovala obrazovanje, tako da je Eleonora naučila aritmetiku, latinski, istoriju i sazveđže, i bila je vešta u upravljanju domaćinstvom- vez, šivenje, predenje i tkanje. Takođe, znala je da peva, pleše, igra šah i svira harfu, i bila je vrlo vešta u jahanju i lovu.
Eleonora od Akivtanije je imala dva muža u svom životu.
“Mislila sam da sam se udala za kralja, a ne monaha“, rekla je ona jednom o svom prvom suprugu, Luju VII.
Kada je Eleonora imala 19 godina, ponudila je Crkvi pomoć njenih borbenih vazala. Crkva je bila veoma zadovoljna njenim predlogom, sve dok crkveni otac nije saznao da je ona u pratnji 300 žena. Žene nisu imale šta da traže na bojnom polju, ali je Eleonora izjavila da će ona i njene žene pomagati ranjenima.
Eleonora se imenovala za lidera njenih vojnika i otišla sa svojim suprugom. Sve žene su bile obučene u oklop i nosile su koplja, ali nisu učestvovale u borbama. Krstaška kraljica Eleonora od Akvitanije je bila toliko impresivna da su je poredili sa mitskom kraljicom Amazona.
[adsenseyu1]
Ipak, Drugi krstaški rat je bio totalni fijasko. Nedugo nakon toga, 1152. godine, brak između Luja VII i Eleonore od Akvitanije je zvanično poništen, nakon što nije rođen ni jedan muški naslednik.
Eleonora se udala za kralja Engleske Henrija II Plantageneta
Otprilike šest nedelja nakon razvoda, došlo je do braka sa grofom Anžua, Henrijem – kasnije kraljem Engleske, Henrijem II Plantagenetom. Ovaj brak je bio mnogo uspešniji, i osmoro dece je došlo na svet (pet sinova i tri ćerke). Njih dvojica su postali budući kraljevi – Ričard Lavlje Srce i Jovan bez Zemlje. Međutim, tu je bilo i skandala jer je Henri II odlučio da se druži sa prelepom ženom, Rozamundom Kliford.
Njegova odluka je primorala Eleonoru da ga ostavi. Napustila je Englesku i vratila se u Akvitaniju, gde je preuzela vlast, a u međuvremenu su njeni sinovi (bez ikakve nade da će staći stvarnu moć) započeli otvorenu pobunu protiv svog oca Henrija II. Oni su se pobunili prvenstveno zbog Henrijeve navike da prividno deli svoju imovinu među svojim sinovima, dok je stvarnu moć zadržavao za sebe.
Eleonora od Akvitanije je provela 15 godina u zatvoru
Pobuna je bila beskorisna, i Henri ju je lako potisnuo. 1173. godine je odlučio da zatvori svoju ženu na 15 godina zbog toga što je podržavala pobunu njenih sinova. Po Henrijevoj smrti 1189. godine, Ričard Lavlje Srce je seo na presto, i jedna od njegovih prvih akcija kao kralja je bila da pošalje Vilijama Maršala u Englesku sa naređenjima da oslobodi Eleonoru iz zatvora. Maršal je po dolasku sanzao da su njeni staratelji već oslobodili kraljicu.
Ričard Lavlje Srce je oduvek prikazivan kao engleski kralj heroj, ali on nije govorio engleski, i svakako nije bio zainteresovan za vladanje Engleskom. Tokom njegove 10-godišnje vladavine, on je samo šest meseci proveo u Engleskoj. Dobra je stvar što je njegova majka Eleonora toliko želela da vlada zemljom.
Kada je Ričard otišao u treći krstaški rat, njegova majka je sprovodila vlast u njegovo ime. Vrlo je verovatno da je to bilo ispunjenje njenih ambicija. Tokom sukoba sa Leopoldom V, ona je neprekidno podržavala svog sina, pregovarala o uslovima oslobađanja i doprinela efikasnom skupljanju otkupnine.
Eleonora je umrla sa 82 godine i sahranjena je u opatiji Fontevro u Francuskoj. Nadživela je skoro svu svoju decu.
Webtribune.rs
