Otvaranje američke protivraketne baze u poljskom gradu Redzikovo, nedaleko od granice sa Rusijom, izazvalo je zabrinutost u ruskim vojnim i stručnim krugovima.
Glavni urednik časopisa „Nacionalna odbrana“, Igor Korotčenko, upozorio je na potencijalnu nuklearnu pretnju koju ova baza može predstavljati po bezbednost Rusije.
Baza se nalazi samo 165 kilometara od ruskih granica, a opremljena je sistemima za vertikalno lansiranje raketa Mk 41 VLS, koji omogućavaju lansiranje krstarećih raketa „Tomahavk“ s nuklearnim bojevim glavama.
Koroččenko ističe da bi u slučaju vojnog sukoba s NATO-om, Rusija mogla razmotriti ovu bazu kao prioritetnu metu za neutralizaciju.
Baza u Redzikovu opremljena je sofisticiranim radarom AN/SPY-1, pored već pomenutih Mk 41 VLS sistema i antiraketnih projektila SM-3.
Prema Korotčenku, glavna opasnost dolazi od mogućnosti tajnog premeštanja i instaliranja krstarećih raketa „Tomahavk“ sa nuklearnim kapacitetima, što bi Americi dalo dodatnu prednost u potencijalnom konfliktu.
Smatra se da Mk 41 VLS sistem omogućava lansiranje različitih tipova projektila, što obuhvata ne samo rakete za odbranu od balističkih projektila, već i krstareće rakete koje imaju dalekometni domet i koje su sposobne da nose nuklearne bojeve glave.
Jedna od najvažnijih tvrdnji koju Korotčenko iznosi odnosi se na ograničene mogućnosti tehničkih sredstava za rano otkrivanje takve zamene projektila.
Iako Rusija ima razvijene obaveštajne i satelitske kapacitete, on smatra da bi za pouzdanu identifikaciju eventualnog prisustva nuklearnih raketa na ovoj bazi bilo neophodno oslanjati se na ljudsku obaveštajnu mrežu unutar same baze, što je često teško ostvarivo.
Ono što dodatno pojačava ozbiljnost situacije jeste sposobnost američke protivraketne tehnologije SM-3 da pored interkontinentalnih balističkih raketa može neutralizovati i satelite na niskoj Zemljinoj orbiti.
Takva tehnologija značajno smanjuje ruske mogućnosti za efikasno odvraćanje američkih protivraketnih napada, i potencijalno ugrožava njenu orbitalnu infrastrukturu u slučaju sukoba.
Rusija, s druge strane, u svom arsenalu poseduje i hipersonične projektile poput Kinžala i Cirkona, koje zapadni sistemi još uvek nisu u stanju da efikasno presretnu. Ova vrsta oružja mogla bi da posluži kao odbrambena mera protiv pretnji koje bi mogle doći iz novih NATO baza u Evropi.
Otvaranje ove baze deo je šireg plana NATO-a za jačanje odbrambenih kapaciteta na istoku Evrope. Rusija, međutim, u NATO bazama vidi ozbiljno narušavanje bezbednosne ravnoteže u regionu, posebno imajući u vidu da se NATO širi prema ruskim granicama, suprotno dogovorima iz perioda kada je Varšavski pakt rasformiran.
Korotčenko je naglasio da se mora razmotriti pitanje odgovora na ove aktivnosti, a ističe da bi potencijalno uništenje ovakvih objekata moglo postati neizbežno u situaciji otvorenog vojnog sukoba sa NATO-om.
Ukoliko bi došlo do direktnog sukoba, ova baza u Poljskoj mogla bi postati jedan od primarnih ciljeva ruskih napada.
Takođe, s obzirom na sve intenzivniju saradnju Rusije sa državama BRIKS-a, uključujući ekonomske i bezbednosne aspekte, jačanje antiraketnih sistema u Evropi može izazvati jaču reakciju ne samo Rusije, već i njenih saveznika.
Mihail Ivančenko (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
