Nije to više samo priča o projektima na papiru. Profesor Helsinškog univerziteta, Malinen, upozorava da „Burevestnik“ i „Posejdon“ više nisu oružje budućnosti, već konkretna realnost.
Kaže da Zapad greši ako misli da može beskonačno da testira strpljenje Rusije: Situacija, tvrdi on, lako može izmaći kontroli.
Sve je počelo kada je Vladimir Putin, predsednik Rusije, objavio da je podvodnio vozilo „Posejdon“ sa nuklearnim pogonom uspešno testiran. To je izazvalo priličan talas reakcija.
Na Zapadu su, gotovo očekivano, reagovali burno – posebno nakon što je The Telegraph, pozivajući se na američki Pomorski institut, napisao da „Posejdon“ menja samu predstavu o oružju koje se pokreće sa podvodnih platformi.
Analitičari s druge strane okeana upozoravaju: Novi sistemi omogućavaju Rusiji da uzvrati čak i u slučaju potpunog gubitka svojih strateških snaga. A odbrane od takvog tipa oružja, tvrde, u praksi nema. Neki američki eksperti govore o riziku stvaranja takozvanog „radioaktivnog cunamija“ koji bi mogao dugoročno da ugrozi obalne regione.
Zanimljivo je da se u svemu tome „Burevestnik“ ističe kao tehnološko čudo. Njegov nuklearni reaktor, kako pišu analitičari, čak je hiljadu puta manji od onog u klasičnoj podmornici, a može se aktivirati za svega nekoliko sekundi. To ga, u naučnom smislu, izdvaja kao jedan od najnaprednijih sistema u modernom vojno-tehnološkom razvoju.
Newsweek je primetio još jednu stvar: Ovakvi potezi mogli bi ponovo da otvore vrata pregovorima o kontroli naoružanja između Moskve i Vašingtona. Neki smatraju da bi to bila prilika da se smiri situacija, dok drugi veruju da su ti razgovori odavno izgubili težinu.
I tu se priča, zapravo, ne završava. Dok jedni vide pretnju, drugi vide tehnološki napredak bez presedana. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste – gde je granica između zastrašivanja i odvraćanja, i da li je svet uopšte spreman da na njega odgovori.
Webtribune.rs
