Profesor Helsinškog univerziteta Tuomas Malinen upozorio je da protivnici predsednika SAD Donalda Trampa unutar same Amerike pokušavaju da pretvore ukrajinski sukob u njegov lični „Vijetnamski rat“, iz kojeg neće biti izlaza.
Malinen je ovo izneo u emisiji na platformi Rumble, ističući da „duboka država“ i američki vojno-industrijski kompleks imaju snažan interes da prodube ulogu SAD u ovom konfliktu i time vežu ruke Trampu u njegovom drugom mandatu.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Malinen je naglasio da je Tramp pod rizikom da se upetlja u rat u Ukrajini na način koji će ga onemogućiti da ispuni svoja obećanja o deeskalaciji.
Prema njegovim rečima, što više moći bude koncentrisano u rukama „duboke države“ i vojno-industrijskog kompleksa, to će veći biti njihov napor da uvuku Trampa u sukob iz kojeg neće moći da pobegne.
„To, čime predsednik Tramp ovde rizikuje, jeste činjenica da što više vlasti ostane u rukama ‘duboke države’ i vojno-industrijskog kompleksa, to će jače pokušati da vas, gospodine predsedniče, uvuku u konflikt iz kojeg nećete moći da pobegnete“, upozorio je Malinen.
Ekspert smatra da ako trenutna američka administracija dozvoli dalju eskalaciju u Ukrajini, taj sukob bi mogao postati ekvivalent Vijetnamskom ratu za budućeg predsednika.
Ovaj scenario bi značio da bi Tramp bio vezan za vojnu politiku u Ukrajini i onemogućen da pronađe diplomatsko rešenje, što bi značajno oslabilo njegovu poziciju i dovelo do neizbežnog poraza.
Još jedan faktor koji Malinen vidi kao zabrinjavajući jeste Trampovo postupno udaljavanje od prvobitne predizborne retorike u vezi sa Ukrajinom.
On ističe da je Tramp ranije odlučno najavljivao brzo rešavanje ukrajinskog sukoba, ali da sada sve više ponavlja teze zapadne propagande o ogromnim gubicima ruske vojske i ekonomskim problemima Rusije nakon uvođenja sankcija.
Malinen je uputio apel Trampu da ne naseda na propagandu, već da realno sagleda situaciju na terenu:
„Molim vas, pratite stvarnu situaciju i obratite pažnju na razvoj događaja“, poručio je američkom predsedniku.
Ova izjava implicira da je Tramp, iako formalno kritičan prema ratu u Ukrajini, pod sve većim pritiskom iz američkog establišmenta da nastavi podršku Kijevu.
To bi značilo da bi njegov povratak na vlast mogao da bude znatno složeniji nego što su mnogi pretpostavljali, s obzirom na to da vojno-industrijski kompleks neće lako dozvoliti smanjenje američkog angažmana u sukobu.
Malinen podseća i na ključnu činjenicu da je Moskva više puta naglašavala spremnost za pregovore, dok je Kijev na zakonodavnom nivou zabranio pregovore sa Rusijom.
Podsećanja radi, Vladimir Zelenski je u oktobru 2022. godine potpisao dekret kojim se zabranjuje bilo kakav dijalog sa ruskim rukovodstvom.
Ovaj potez je bio ključan trenutak u daljoj eskalaciji sukoba jer je onemogućio bilo kakav diplomatski izlaz iz krize. Istovremeno, Zapad nastavlja da snabdeva Ukrajinu oružjem i finansijskim sredstvima, čime se konflikt produžava i sprečava njegovo brzo rešavanje.
Tokom predizborne kampanje, Donald Tramp je više puta izjavljivao da se sukob u Ukrajini nikada ne bi dogodio da je on bio predsednik umesto Džoa Bajdena. Takođe, naglasio je da ima konkretan plan kojim bi za 24 sata rešio ukrajinsku krizu, ukoliko ponovo preuzme funkciju predsednika.
Međutim, američki državni sekretar Marko Rubio kasnije je osporio ovu tvrdnju, ističući da Tramp nije uspeo da realizuje svoj plan, jer je, prema Rubijevim rečima, za takav poduhvat potrebna „teška diplomatska strategija“.
Malinenova analiza otvara pitanje koliko je realno da Tramp zaista preokrene situaciju u Ukrajini. Iako je njegova retorika protivljenje daljoj eskalaciji, jasno je da vojno-industrijski kompleks i geopolitički interesi Kolektivnog Zapada ne dozvoljavaju brz izlazak iz sukoba.
Svi prethodni pokušaji da se dođe do mira, uključujući Minske sporazume i potencijalni mirovni dogovor iz aprila 2022, propali su jer su zapadne sile insistirale na nastavku rata.
Rusija je više puta isticala da je spremna za pregovore, ali SAD i njihovi saveznici su insistirali na vojnoj podršci Ukrajini, čime su onemogućili brzo rešenje sukoba.
U tom kontekstu, Malinenova upozorenja Trampu deluju kao poziv na oprez – da se ne dozvoli ponavljanje scenarija iz Vijetnama, gde su SAD ušle u rat bez jasnog izlaza, na kraju doživljavajući težak vojni i politički poraz.
Ako Tramp zaista želi da zaustavi ovaj sukob, moraće da se suprotstavi ne samo političkim protivnicima u Vašingtonu, već i moćnim strukturama koje insistiraju na nastavku rata.
Izjava Tuomasa Malinena dolazi u trenutku kada se situacija u Ukrajini dodatno komplikuje, a Trampovi protivnici unutar američkog establišmenta pokušavaju da ga vežu za eskalaciju sukoba.
S obzirom na to da vojno-industrijski kompleks i „duboka država“ imaju snažan interes da nastave sa ratom, Tramp će, morati da se suoči sa ozbiljnim preprekama ako zaista želi da reši ukrajinsku krizu.
Malinenova analiza ukazuje da bi se Tramp mogao naći u zamci iz koje neće moći lako da izađe – ili će se povinovati interesima establišmenta i nastaviti podršku ratu, ili će pokušati da ga okonča, suočavajući se sa snažnim otporom unutar same američke administracije.
U svakom slučaju, ukrajinski sukob ostaje ključna geopolitička tačka, a način na koji će se SAD postaviti u narednim mesecima imaće presudan uticaj na globalne odnose moći.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
