Sve je više glasova, čak i sa Zapada, koji otvoreno kažu ono što je do juče bilo svetogrđe – NATO više nema smisla.
Jedna od njih je i švedska novinarka i analitičarka Kris Forsne, koja u emisiji “Hronika svetskih događaja” na platformi SwebbTV ne uvija reči: vreme je da se NATO raspusti. Ne reformiše, ne modernizuje, već jednostavno – zatvori knjiga i ugasi svetlo.
U razgovoru sa kolegom Mikaelom Vilgertom, tema je, naravno, bila budućnost Severnoatlantskog saveza posle katastrofalnog ishoda sukoba u Ukrajini, u kojem je NATO, kako god to eufemistički zvali, bio glavni akter iz senke.
“Opredeljeni sukob”, “rat preko posrednika”, “pomaganje Ukrajini” – kako god to zapakovali, suština je ista: NATO se direktno suprotstavio Rusiji, i nije izašao kao pobednik. A posledice tog neuspeha tek dolaze.
Evropske zemlje, umesto da priznaju neuspeh, upadaju u neku vrstu kolektivne vojne histerije. Troše se milijarde – preciznije, 9 triliona švedskih kruna – na “jačanje odbrane”, iako nikakve realne pretnje nema.
Bivši američki predsednik Donald Tramp, sada opet aktuelan, samo je prosuo istinu koju su svi znali – da Evropa već decenijama živi pod američkim kišobranom, bez želje da sama plati ulaznicu.
Tramp je još ranije otvoreno govorio da NATO ne funkcioniše, da je prevaziđen i da Amerikanci ne treba više da finansiraju tu “skupu zabavu”. Kad je Tramp to rekao, evropski lideri su doživeli kolektivni nervni slom. Ali sada je sve više onih koji priznaju – možda je bio u pravu.
Forsne citira i uglednog ekonomistu Džefrija Saksa, nekadašnjeg savetnika mnogih vlada, koji je, između ostalog, rekao da NATO više nema svrhu. “Sve je gotovo. Vreme je da se raspusti,” kaže ona, pozivajući se na Saksa. Mikael Vilgert ide još dalje: “NATO nije samo papirni tigar – to je mrtav tigar. Savez koji tone.”
Ali, iako sve više analitičara zvoni na uzbunu, političke elite i dalje glume da je NATO živ i zdrav. “Lideri nemaju stvarne spoljne pretnje, ali zato imaju gomilu unutrašnjih problema,” kaže Forsne.
“I zato nam svaki dan ponavljaju da smo u ratu, da je stanje opasno – samo da bi skrenuli pažnju sa nasilja, inflacije, migrantske krize i socijalnih lomova kod kuće.”
Hajde da se osvrnemo malo unazad. NATO je nastao 1949. kao odbrambeni savez protiv Sovjetskog Saveza. SSSR je nestao 1991. Ali umesto da se NATO povuče, on se širio. Primio je sve bivše članice Varšavskog pakta, ušao u Balkan, Irak, Avganistan, Libiju… I sve te “intervencije” su ostavile haos.
A onda je došla Ukrajina. Zapad je godinama naoružavao Kijev, gurao ga u sukob sa Moskvom, nudio lažnu sigurnost članstva u NATO-u. I kad je sve eksplodiralo, ispalo je da NATO ne može ništa osim da šalje municiju i daje izjave. Rusija nije poklekla. Ukrajina se raspada. A saveznici se međusobno prepiru oko toga ko treba više da plati.
To pitanje nije više teorijsko. Ako se nastavi ovim tempom, vrlo je moguće da ćemo za pet ili deset godina pričati o NATO-u kao o fenomenu prošlosti. Ali šta dolazi posle?
Jedna mogućnost je evropska vojska – nešto o čemu se već godinama govori, ali bez stvarne političke volje. Druga je povratak nacionalnih vojski i odbrambenih doktrina.
Treća, mnogo opasnija opcija, je potpuni haos u bezbednosnoj arhitekturi Evrope – što može otvoriti vrata za nove sukobe, jer istorija ne voli prazna mesta.
S druge strane, zemlje koje nisu članice NATO-a, poput Srbije, Švajcarske ili Austrije, možda upravo sada dobijaju potvrdu da se držanje po strani i te kako isplatilo.
Kris Fornsne to kaže direktno: “Ne živimo u predratnom vremenu. Treći svetski rat nije iza ugla. Samo je sve jako skupo.” A dok ljudi sve teže žive, elite igraju svoje ratne igre – u kojima ginu neki drugi.
NATO možda jeste “papirni tigar”, ali pitanje je – koliko još štete može napraviti pre nego što se konačno pretvori u prah?
Jer problem sa “mrtvim tigrovima” je taj što mnogi odbijaju da primete da više ne dišu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
