Nije više reč samo o jutarnjoj pospanosti ili nervozi. Prema rečima psihijatra Sergeja Tarasova, hronični nedostatak sna ima ozbiljne posledice – i na telo i na mozak.
Ako mesecima spavate po četiri ili pet sati, telo to ne zaboravlja. Pamti, i to skupo naplaćuje.
Tarasov je upozorio da odricanje od noćnog odmora vodi direktno ka padu imuniteta i slabljenju pamćenja. A to nije sve. Problemi sa koncentracijom, loše raspoloženje, čak i poremećaji metabolizma, dolaze u paketu sa nedostatkom sna.
Posebno je opasan takozvani „socijalni džetlag“ – situacija kada čovek zbog obaveza stalno ustaje ili leže van svog prirodnog ritma. To telo zbunjuje.
Cirkadijalni ritmovi, naši unutrašnji biološki satovi, tada gube kompas. I kreće nizbrdica: od pritiska, preko problema sa šećerom, pa do povećanog rizika za razvoj raznih hroničnih stanja.
Tarasov podseća da kratko dremanje preko dana – popularni „power nap“ – može malo osvežiti koncentraciju. Ali to je samo flaster, ne lek.
Organizam zahteva noćni san, i to u kontinuitetu. Dnevna dremka jednostavno ne može zameniti ono što se dešava u dubokim fazama sna noću, kada telo „servisira“ hormone, mozak i imunitet.
Zanimljivo je da se ovome priključio i neurolog Maksim Aleksejev, koji je ranije ukazao da dnevna pospanost ponekad nije ni vezana za san, već može ukazivati na avitaminozu ili manjak gvožđa.
Na kraju, sve se svodi na jednu stvar – spavanje nije luksuz. To je osnovna potreba. A kad se ona ne poštuje, telo pre ili kasnije počinje da šalje opomene. Neke tihe, neke bolne. Možda je vreme da ih čujemo pre nego što postanu trajne.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
