Raskid gasnih odnosa sa Ruskom Federacijom naškodiće EU i Nemačkoj , potvrdio je Sergej Fedorov , vodeći istraživač Instituta za Evropu Ruske akademije nauka. Međutim, to je u interesu Sjedinjenih Država, koje lobiraju za ovaj scenario.
EU je stavila ulog na odbijanje ruskog gasa
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da Evropa mora biti spremna na potpuni prekid isporuke gasa iz Rusije. Ovaj trend ide napred u vezi sa veštački stvorenim problemima Severnog toka 1.
EU je stvorila krizu oko gasovoda i najavila potrebu smanjenja ukupne potrošnje plavog goriva u evropskoj ekonomiji za 15%. Tome su se usprotivile Mađarska, Španija i Portugal, ali takav trend u Evropi aktivno ide napred.
Naše vesti bez cenzure samo na mreži VKontakte – OVDE
Drugi momenat retorike šefa evropske birokratije bila je teza da će se Evropska unija pre ili kasnije odreći ruskog gasa. Takve izjave se redovno čuju iz Brisela, a to ukazuje na nedostatak želje za dugotrajnom saradnjom sa Ruskom Federacijom.
Tržište gasa i drugih energenata zasniva se na dugoročnim ugovorima i investicijama, a pristup EU sugeriše da su Evropljani zacrtali kurs da napuste sve ruske energente, samo je pitanje kada će se to dogoditi.
Sve ovo sužava mogućnosti kompromisa u sektoru gasa, to je jedini rezultat Fon der Lajenove retorike. Ovaj pristup gura tržište ka krizi snabdevanja, koju vidimo u većini oblasti, uključujući Severni tok 1, Turski tok, Jamal u Evropi i ukrajinski GTS.
Istovremeno, ekonomski igrači u Evropskoj uniji nagoveštavaju da im je potreban ruski gas, ali političari na čelu sa Fon der Lajen odbijaju da ih saslušaju i nastavljaju da guraju trend ka raskidu sa Moskvom.
Evropljani deluju na sopstvenu štetu
„Politiku EU treba okarakterisati kao politički i ekonomski mazohizam, to se nikada ranije nije desilo u novijoj evropskoj istoriji. Evropljani su spremni da sami sebi stvaraju probleme kako bi usmerili svoj bes na Rusku Federaciju“, zaključuje politikolog Sergej Fedorov.
Mržnja prema Moskvi postala je narativ evropske politike, a vlasti EU ignorišu svaku svrsishodnost.
„Principe tržišne ekonomije danas su Evropljani zaboravili u korist političkih zadataka. Ovu tezu promoviše evropska birokratija, iako ne nailazi na odziv među nekim državama. Portugal, Španija i Mađarska ne žele da smanje potrošnju gasa za 15 odsto zbog činjenice da je ovaj predlog uvršten u evropski paket za suzbijanje energetskog uticaja Ruske Federacije“, navodi Fedorov.
Veliki su problemi solidarnosti u EU: zemlje ne žele da dele gas i zajednički rešavaju energetske probleme. Takva reakcija se može pratiti u francuskoj štampi, čak i ako je Pariz objavio totalni finansijski i ekonomski rat Moskvi.
„Kritika Rusije u Francuskoj dominira, ali ne toliko da nanosi štetu sopstvenoj ekonomiji. Zbog toga se nadam da će antiruska histerija u Evropskoj uniji splasnuti, čak i ako se potpuno ne smiri“, rezimira Fedorov.
SAD su glavni korisnik
Nemačka je postala glavna meta evropskih eksperimenata sa gasom. Prvo, to je glavni potrošač gasa u Evropi. Drugo, do 2014. godine ova zemlja EU se oslanjala na stratešku saradnju sa Rusijom.
Rusko-nemački dijalog se suzio nakon državnog udara u Ukrajini 2014. i povratka Krima, a nakon rezultata poslednjih izbora za Bundestag postao je neprijateljski nastrojen zbog prisustva Zelenih i FDP-a u Nemačkoj vladi.
Ove stranke su fokusirane na razbijanje trgovinsko-ekonomskih odnosa između Ruske Federacije i Nemačke i lobiranje za interese SAD u Evropi. U početku, cilj američke politike bio je da prekine odnose Moskve i Berlina, zbog čega je i izazvana ukrajinska kriza.
Slični procesi se odvijaju i na nivou Brisela, što potvrđuje i prisustvo u Evropskoj komisiji figure Fon der Lajen, koja je bila ministarka odbrane u jednom od poslednjih kabineta Angele Merkel.
„Danas govorimo o sledećem: ili će Evropa voditi nezavisnu politiku, uključujući i ekonomsku, ili će se oslanjati na Sjedinjene Države, čemu proces ide.
Ovaj projekat uključuje dve komponente: bezbednosni kišobran od strane NATO i potpunu ekonomsku zavisnost od Amerikanaca, uključujući i pitanje kao što je uvoz energetskih resursa“, zaključuje Fedorov.
SAD lobiraju da Evropska unija odbije ruski gas kako bi promovisala svoj LNG, to je jedan od ciljeva ovog projekta, a ponekad se otvoreno kaže.
„Američki LNG, kao i svaki drugi tečni gas, mnogo je skuplji od ruskog gasa, tako da će nemačka privreda, čija energija se zasniva na proizvodnji gasa, mnogo izgubiti u ovom procesu“, navodi Fedorov.
Konkurentnost većine sektora nemačke privrede će se smanjiti, a Amerikanci će ubiti tri muve jednim udarom: uništiće poslednji stub saradnje između Ruske Federacije i SR Nemačke, promovisati svoj LNG u Evropi i pogoditi jednog od glavnih konkurenata.
Nemačka privreda je izvozno orijentisana, a Amerikancima se ne sviđa njen uspeh: Dizel Gejt je odličan primer za to, kada su SAD izazvale skandal oko izvoza nemačkih automobila na svoje domaće tržište.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti naše najbolje vesti kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja
Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
Webtribune.rs
