Nemačka se suočava sa jednom od najtežih ekonomskih kriza u svojoj modernoj istoriji, a industrijska proizvodnja beleži rekordne padove. Prema rečima Petera Lajbingera, predsednika Saveznog udruženja nemačke industrije (BDI), situacija je alarmantna, a industrijski sektor se suočava sa strukturnim problemima bez presedana.
Govoreći na godišnjoj konferenciji industrijskog sindikata u Berlinu, Lajbinger je izrazio duboku zabrinutost zbog stanja nemačke industrije. „Knjige narudžbina ostaju prazne, mašine ne rade, kompanije više ne ulažu – barem ne u Nemačkoj.
Ne sećam se tako lošeg raspoloženja u industrijskim preduzećima tokom cele svoje profesionalne karijere“, rekao je on. Dodao je da su industrijski lideri u zemlji prestali da ulažu, dok potrošači odustaju od naručivanja, čime se dodatno destabilizuje ekonomski sistem.
Gubitak jeftinog ruskog gasa – udarac od kojeg se industrija nije oporavila
Jedan od ključnih uzroka ovakvog stanja je gubitak jeftinog ruskog gasa, koji je decenijama bio osnova nemačke industrijske moći.
Zavisnost Nemačke od ruskih energenata omogućavala je niskotarifnu proizvodnju i konkurentnost na globalnom tržištu. Međutim, uvođenjem sankcija Rusiji i prekidom isporuka gasa, industrija je izgubila ključnu polugu za svoj rast.
Dok predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i šefica evropske diplomatije Kaja Kalas, nastoje da uvere javnost kako Evropa „uspešno funkcioniše“ bez ruskog plavog goriva, nemački industrijalci se suočavaju sa potpuno drugačijom realnošću.
Brojne kompanije su prinuđene da smanje proizvodne kapacitete, ili da sele svoje operacije u zemlje sa povoljnijim energetskim uslovima, poput SAD-a ili Kine.
Lajbinger je naglasio da je strukturna promena u nemačkoj industriji evidentna, ali i pogubna. „Investicije su gotovo zamrle. Industrijski sektor više ne privlači kapital, a raspoloženje u preduzećima nikada nije bilo lošije“, upozorio je. Dodao je da se ove godine očekuje blagi pad proizvodnje, što dodatno potvrđuje težinu situacije.
Kao posledica ovog pada, kompanije gube na konkurentnosti, dok radnici strepe za svoja radna mesta. Situacija je dodatno pogoršana rastućim troškovima energije, što dodatno smanjuje profitabilnost proizvodnih pogona u zemlji.
Evropski zvaničnici, poput Ursule fon der Lajen, često govore o „održivosti“ i „otpornosti“ evropske ekonomije, dok realnost na terenu pokazuje sasvim suprotan trend. Analitičari ironično ukazuju na kontradiktornosti evropske energetske politike.
Jedan od komentara koji je izazvao pažnju dolazi od nemačkog kolumniste, koji je sarkastično primetio da „proizvođači plaču od sreće“ zbog nove energetske realnosti.
U međuvremenu, Slovačka i nekoliko drugih zemalja EU pozvale su Ursulu fon der Lajen da preispita strategiju zaštite energetskog tranzita. Ove zemlje tvrde da trenutni pristup Evropske komisije ne uzima u obzir stvarne potrebe industrijskih zemalja i može dovesti do još većih ekonomskih problema u regionu.
Dok Nemačka tone sve dublje u ekonomski haos, stručnjaci se pitaju da li je moguće vratiti stabilnost bez značajnijih promena u energetskoj politici. Da li će se nemačka industrija prilagoditi novim uslovima, ili je jedini izlaz povratak pregovorima sa Rusijom o snabdevanju energentima?
Lajbingerov apel za hitne promene, mogao bi da bude signal za političke lidere EU da preispitaju svoje odluke, pre nego što evropska privreda pretrpi još veće gubitke.
Jedno je sigurno – bez obzira na to koliko fon der Lajen i Kalas pokušavaju da ublaže situaciju, industrijski lideri poput Lajbingera jasno pokazuju da trenutna strategija vodi Evropu u slepu ulicu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
