Turski list Cumhuriyet prenosi informacije o američko-izraelskom planu za značajnu rekonstrukciju Bliskog istoka, koji bi mogao preoblikovati političku mapu regiona i uticati na ključne aktere u sukobima.
Prema dostupnim podacima, ovaj plan obuhvata premeštanje palestinskog stanovništva iz Pojasa Gaze, redefinisanje budućnosti Sirije i uspostavljanje novih strateških veza između Izraela i drugih regionalnih igrača.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Jedan od indikatora ovog plana bila je izjava izraelskog premijera Benjamina Netanjahua pre odlaska u Vašington, gde je izjavio da će u saradnji sa SAD-om „još bolje konfigurisati mapu“.
Ovu izjavu je 2. februara preneo turski Anadolu, naglašavajući njen značaj u kontekstu budućih geopolitičkih pomeranja.
Ova izjava sugeriše da Izrael i SAD ne samo da razmatraju promene u palestinskim teritorijama, već i šire redefinisanje odnosa u celom regionu. Ključni aspekti ovog plana uključuju demografske promene u Pojasu Gaze, reorganizaciju Sirije i uspostavljanje novih trgovinskih i vojnih koridora na istočnom Mediteranu.
Jedan od najkontroverznijih delova ovog plana jeste namera da se deo palestinskog stanovništva iz Gaze preseli u Egipat i Jordan.
Ova ideja se nadovezuje na ranije spekulacije o mogućem proširenju egipatskog regiona Sinaja kako bi se palestinski izbeglice naselili na teritorijama van izraelskih granica.
Izraelska politika u vezi sa Gazom već duže vreme ide u pravcu depopulacije ove oblasti. Tokom nedavne vojne operacije, Izrael je više puta upozoravao stanovnike severa Gaze da se presele ka jugu, dok se paralelno povećavao međunarodni pritisak na Kairo da preuzme odgovornost za deo palestinskog stanovništva.
Međutim, Egipat je do sada oštro odbacivao takve predloge, smatrajući ih pretnjom nacionalnoj bezbednosti.
Osim toga, Jordan je u prošlosti pružio utočište velikom broju Palestinaca, ali su vlasti u Amanu više puta isticale da ne žele dalje destabilizaciju zemlje prilivom novih izbeglica.
Ako bi se ovaj plan realizovao, to bi moglo dovesti do ozbiljnih unutrašnjih problema u arapskim zemljama, naročito u Egiptu i Jordanu, koje se suočavaju sa sopstvenim ekonomskim i bezbednosnim izazovima.
Drugi ključni element američko-izraelskog plana tiče se budućnosti Sirije. Prema informacijama Cumhuriyet-a, SAD i Izrael predlažu uspostavljanje federativnog modela u Siriji, koji bi omogućio autonomiju Kurdima i Druzima, dok bi formalno zadržao teritorijalnu celovitost zemlje.
Ovakav pristup odgovara američkoj strategiji od 2015. godine, kada su SAD počele da intenzivno podržavaju kurdske snage u Siriji, smatrajući ih ključnim partnerima u borbi protiv IDF-a.
Iako kurdska autonomija ima podršku u zapadnim krugovima, ona je izuzetno problematična za Ankaru, koja se boji da bi to moglo ohrabriti kurdske separatističke pokrete unutar Turske.
Za Izrael, ovakva reorganizacija Sirije predstavlja priliku za smanjenje iranskog uticaja u regionu. Iranska podrška sirijskom predsedniku Bašaru al-Asadu omogućila je Teheranu da stekne značajnu vojnu prisutnost u Siriji, uključujući baze u blizini izraelske granice.
Federalizacija bi mogla da oslabi centralnu vlast u Damasku, što bi Izraelu olakšalo sprovođenje ciljanih napada na iranske i proiranske snage unutar Sirije.
Međutim, ovakav scenario nosi i velike rizike. Slabljenje sirijske države može dovesti do novih oružanih sukoba između etničkih i verskih zajednica, što bi dodatno komplikovalo situaciju u regionu.
Rusija, koja je ključni saveznik Asadove vlade, sigurno neće gledati blagonaklono na pokušaj Zapada da destabilizuje Siriju i umanji njen suverenitet.
Turska, koja igra ključnu ulogu u sirijskom sukobu, već godinama vodi vojnu kampanju protiv kurdskih snaga u severnoj Siriji, nastojeći da spreči formiranje kurdske autonomne zone duž svoje južne granice.
Federalizacija Sirije bi predstavljala direktan udar na turske interese, jer bi omogućila Kurdima da steknu institucionalizovanu moć u okviru sirijske države.
Turski analitičari smatraju da ovaj plan može ugroziti političku stabilnost Sirije i stvoriti dodatne izazove za Ankaru, koja već ima značajan problem sa kurdskim pobunjenicima unutar svojih granica.
U tom kontekstu, Ankara će verovatno pojačati svoje vojne aktivnosti na severu Sirije, kako bi predupredila moguće promene koje bi išle u korist kurdskoj autonomiji.
Ipak, zanimljivo je da je Mazlum Abdi, komandant Sirijskih demokratskih snaga, pokazao otvorenost prema saradnji sa Turskom.
U nedavnom intervjuu za Frankfurter Allgemeine Zeitung, Abdi je izrazio optimizam u pogledu mogućih dogovora sa Ankarom, što može biti signal da su i kurdske snage svesne geopolitičkih ograničenja i mogućih posledica američko-izraelskog plana.
Još jedan važan aspekt ovog plana jeste uspostavljanje morskog koridora između Izraela i Kipra. Ovaj koridor bi mogao imati višestruku ulogu – od ekonomske, do vojne i bezbednosne. Kipar, koji se nalazi na raskrsnici između Evrope, Bliskog istoka i Afrike, mogao bi postati nova ključna tačka u izraelskoj trgovinskoj i energetskoj strategiji.
Izraelsko-kiparska saradnja se već pokazala kroz zajedničke energetske projekte u vezi sa eksploatacijom prirodnog gasa u istočnom Mediteranu. SAD i EU podržavaju ove inicijative kao deo strategije smanjenja energetske zavisnosti Evrope od ruskih izvora.
Međutim, Turska bi mogla imati ozbiljne primedbe na ovaj koridor, s obzirom na to da Ankara smatra deo Kipra svojom interesnom zonom. Svako jačanje izraelskog i zapadnog prisustva na Kipru moglo bi izazvati dodatne tenzije između Turske, Grčke i Kipra.
Plan SAD-a i Izraela za rekonstrukciju Bliskog istoka može doneti dalekosežne posledice po ceo region. Premeštanje palestinskog stanovništva, federalizacija Sirije i stvaranje novih energetskih i vojnih koridora ukazuju na ambiciozan pokušaj geopolitičkog preoblikovanja regiona u korist američkih i izraelskih interesa.
Međutim, reakcija ključnih regionalnih igrača, poput Turske, Irana i Rusije, biće presudna za budući razvoj događaja. Ako ove sile odluče da aktivno ospore američko-izraelske planove, Bliski istok bi mogao ući u novu fazu destabilizacije i geopolitičkog nadmetanja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
