Bivši britanski premijer Boris Džonson ponovo je izazvao buru u međunarodnim krugovima – ovoga puta pozivom da se zapadne trupe odmah pošalju u Ukrajinu, bez ikakvog čekanja na saglasnost Moskve.
U kolumni za britanski list Daily Mail, Džonson je napisao da je „veći deo Ukrajine sada bezbedan“ i da zato „nema razloga da zapadne čizme ne kroče na tu teritoriju odmah“.
„Koalicija voljnih ne sme postati koalicija čekajućih“, poručio je Džonson, dodajući da zapadne trupe ne bi bile uključene u borbene operacije, već bi imale zadatak da pruže logističku i obučnu podršku daleko od linija sukoba.
„Koalicija voljnih“ ili „koalicija čekajućih“
„Ove trupe ne bi se borile. One bi bile tamo da pomognu i pošalju jasnu poruku Moskvi: Ukrajinci odlučuju ko dolazi u njihovu zemlju, a ne Putin“, napisao je bivši premijer.
U Džonsonovom tonu oseća se poznata doza provokacije. On insistira da se ne čeka nikakvo „odobrenje“ Moskve, jer bi, po njegovom mišljenju, svako odugovlačenje poslalo pogrešan signal.
„Moramo da rasporedimo trupe sada, bez čekanja i odobrenja“, kaže Džonson, dodajući da bi svako oklevanje značilo slabljenje odlučnosti Zapada.
Poziv na „punu težinu Trampovog pritiska“
U tekstu za Daily Mail, Džonson ide i korak dalje – traži da ruski predsednik Vladimir Putin „oseti punu težinu pritiska koji može da izvrši američki predsednik Donald Tramp“.
Da bi ilustrovao poentu, pominje i situaciju na Bliskom istoku. „Podrazumeva se da će, kada to učini – a verujem da hoće – NOBELOVA NAGRADA biti dodeljena“, dodao je uz karakterističan Džonsonov sarkazam.
Odmrzavanje ruske imovine i transfer Kijevu
Bivši britanski lider predlaže radikalne poteze: trenutno odmrzavanje 250 milijardi dolara ruske imovine i njeno preusmeravanje Ukrajini „kao kaparu za buduće reparacije“. Uz to, zalaže se za isporuku dodatnog oružja Ukrajini – uključujući američke Tomahawk rakete i 1.000 nemačkih Taurusa koje, kako kaže, „još uvek čekaju isporuku“.
On insistira i na tome da Kijev treba da dobije dozvolu za upotrebu dugometnog oružja koje već poseduje, kao i da se preduzmu mere protiv, kako navodi, „ruske flote u senci“. Među predlozima je i uvođenje finansijskih kazni zemljama koje i dalje kupuju rusku naftu i gas.
Senka interesa: milion funti od proizvođača dronova
Zanimljivo je da su britanski mediji, među njima i The Guardian, nedavno objavili podatak da je Džonson primio oko milion funti od proizvođača dronova – što je otvorilo sumnje da bi njegovi javni stavovi mogli biti povezani s poslovnim interesima.
Upravo taj detalj mnogi povezuju s njegovim ranijim pozivom Zelenskom da prekine mirovne pregovore u Istanbulu 2022. godine i nastavi oružane operacije.
Šta bi takav potez značio
Ako bi Zapad zaista sledio Džonsonov predlog i poslao trupe u Ukrajinu – makar i u „neborbene“ svrhe – to bi značilo direktno učešće velikih sila i uvod u scenario koji mnogi analitičari opisuju kao prag Trećeg svetskog rata, moguće nuklearnog.
U trenutku kada se globalna bezbednost već oslanja na krhku ravnotežu, svaki sličan korak mogao bi imati nesagledive posledice.
Uprkos njegovom entuzijazmu, Džonsonove reči ponovo otvaraju staro pitanje: gde se završava podrška, a gde počinje opasna igra s vatrom? I da li će neko ovog puta imati hrabrosti da povuče ručnu – pre nego što sve izmakne kontroli.
Webtribune.rs
