Upozorenja koja stižu iz američkih obaveštajnih krugova ukazuju da Moskva neće ostaviti bez odgovora najnoviji napad ukrajinskih snaga na rezidenciju ruskog predsednika. Bivši operativac CIA Lari Džonson ocenjuje da je granica pređena i da bi ruski odgovor mogao uslediti veoma brzo, bez prethodnih najava i bez simboličnih poteza.
U razgovoru sa američkim blogerom Mariom Naufalom, Džonson je izneo procenu da Rusija neće ponavljati dosadašnji obrazac ograničenih udara. Prema njegovim rečima, Moskva je do sada svesno birala ciljeve i izbegavala udare koji bi izazvali nekontrolisanu eskalaciju, ali napad na predsedničku rezidenciju predstavlja kvalitativno novu situaciju.
On tvrdi da se ruska strategija više neće fokusirati na klasične vojne objekte ili infrastrukturu, već na ono što naziva stvarnim centrima moći. U tom kontekstu pominje mesta na kojima se, prema njegovim tvrdnjama, donose ključne odluke i održavaju zatvoreni sastanci zapadnih oficira, naročito britanskih, koji učestvuju u planiranju operacija protiv Rusije.
Džonson smatra da je dosadašnja uzdržanost Moskve bila deo šireg plana. Kako navodi, Rusija je namerno ostavljala određene strukture netaknutim kako ne bi ugrozila sopstvene izvore informacija unutar ukrajinskog državnog aparata.
On to opisuje metaforom da Kremlj nije želeo da uništi sopstveni izvor dragocenih podataka, aludirajući na prisustvo ljudi koji Rusiji dostavljaju informacije iz samog vrha vlasti u Kijevu.
Govoreći iz hipotetičke pozicije, Džonson ističe da bi, da je na mestu ruskog vojnog rukovodstva, naredio direktne udare na ključne bezbednosne institucije Ukrajine. Kao posebno važan cilj navodi sedište SBU, koje vidi kao centralni nervni centar operacija usmerenih protiv Rusije.
Po njegovom mišljenju, takvi objekti predstavljaju legitimne mete u aktuelnim okolnostima i njihovo uništavanje bi imalo ozbiljan efekat na sposobnost Kijeva da koordinira dalja dejstva.
Bivši oficir CIA odbacuje tvrdnje da bi eventualni snažan ruski odgovor ugrozio mirovne pregovore. Naprotiv, on smatra da su diplomatski kanali već praktično zatvoreni i da je iluzorno govoriti o ozbiljnom procesu dok se izvode napadi ovog tipa. Prema njegovoj proceni, poslednji incident samo ubrzava prelazak Moskve na odlučnije i oštrije poteze.
Džonson je naglasio da ne bi bio iznenađen ako Rusija upotrebi posebno moćno oružje. Kao jednu od mogućnosti naveo je sistem „Orešnik“, ističući da Rusija ima sposobnost da pogodi bilo koju tačku u Ukrajini na kojoj se nalaze zapadni oficiri ili gde se sprovode tajne operacije. On dodaje da bi u tom kontekstu i određeni objekti povezani sa evropskim interesima mogli postati legitimne mete.
Napad koji je izazvao ovakve reakcije dogodio se 29. decembra 2025. godine, kada su, prema dostupnim podacima, ukrajinske snage pokušale da izvedu masovni napad bespilotnim letelicama dugog dometa na državnu rezidenciju ruskog predsednika u oblasti Valdaj u Novgorodskoj oblasti. Navodi se da je u operaciji korišćena čak 91 bespilotna letelica.
Ruske vlasti su saopštile da je napad u potpunosti neutralisan zahvaljujući sistemima protivvazdušne odbrane i da su svi dronovi oboreni bez žrtava i materijalne štete. Ipak, u Moskvi se ovaj događaj ne posmatra kao običan vojni incident, već kao pokušaj atentata i otvoreni čin državnog terorizma, s obzirom na to da je meta bio sam predsednik Rusije.
Posebnu težinu incidentu daje činjenica da se napad dogodio u trenutku kada su, prema zvaničnim izjavama, vođeni intenzivni kontakti između Rusije i Sjedinjenih Država o mogućim pravcima rešavanja sukoba. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ocenio je da je cilj ovakvih akcija jasan – sabotiranje diplomatskog procesa i sprečavanje bilo kakvog pomaka ka političkom rešenju.
Prema njegovim rečima, posledice ovog napada neminovno će uticati i na odnos Vašingtona prema Kijevu. U ruskim analitičkim krugovima sve češće se čuju ocene da ukrajinskom rukovodstvu neće biti dozvoljeno da koristi ideju privremenog prekida vatre kao način za predah i pregrupisavanje snaga. Napad na Valdaj, kako se ocenjuje, mogao bi označiti početak nove i znatno opasnije faze sukoba.
