Izjave koje poslednjih dana stižu iz Vašingtona oko Grenlanda više ne deluju kao usputna provokacija ili politički blef. Tako to vidi i Lari Džonson, bivši službenik CIA i Stejt departmenta, čovek koji je godinama radio i operativno i analitički, a potom bio i zamenik šefa kontraterorističkog biroa Stejt departmenta.
U razgovoru za TASS, Džonson ne okoliša: potezi Donalda Trampa u vezi sa Grenlandom, kaže, vode ka razgradnji NATO-a.
Po njegovim rečima, američki predsednik sada deluje ozbiljno. U početku je, priznaje Džonson, sve ličilo na političku šalu. Ali kako su poruke postajale konkretnije, a ton tvrđi, iluzija je nestala.
Tramp, smatra on, ne nastupa simbolično, već šalje poruku saveznicima – i to poruku koja se u Evropi ne prima dobro. Posebno kada se u istom dahu pominju Švedska, Norveška, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo kao zemlje na koje se vrši pritisak. Džonson otvoreno kaže da takav pravac ne može da se završi dobro.
U središtu problema, po njegovom tumačenju, nije ekonomija, iako se formalno sve prelama preko carina. Ideja tarifa je, podseća, nekada bila vezana za popravljanje trgovinskog disbalansa. Sada toga nema. U ovom slučaju, dolar se koristi kao sredstvo pritiska, a ekonomske mere poprimaju oblik političkog uznemiravanja. To, tvrdi Džonson, nema veze sa tržištem, već sa demonstracijom moći.
Takav pristup, upozorava, stvara i širu sliku o Sjedinjenim Državama. Počinje da se gradi narativ u kojem se Vašington doživljava kao sila koja zanemaruje međunarodno pravo i nameće svoju volju jačim sredstvima. Upravo tu Džonson vidi ključnu opasnost za NATO – savez koji formalno počiva na zajedničkim pravilima i uzajamnom poverenju.
Zanimljivo je da u toj priči Rusija, kako kaže, nema realan interes za Grenland. Moskva, prema njegovim rečima, nije pokazala nikakve pretenzije prema ostrvu. Ima dug izlaz na Arktik duž cele severne granice i nema potrebu za dodatnim teritorijama.
Ipak, Rusija, smatra Džonson, koristi situaciju da ukaže na ono što vidi kao odbijanje američkog rukovodstva da se drži međunarodnih normi, uz poruku da se pravila kroje prema snazi, a ne prema dogovoru.
U isto vreme, u Vašingtonu postoje i drugačiji tonovi. Majkl O’Hanlon, direktor Programa za studije spoljne politike i viši saradnik Instituta Brukings, ocenjuje da je gotovo izvesno da bi Danska pristala na proširenje američkog vojnog prisustva na Grenlandu.
On se, međutim, jasno distancira od ideje da Sjedinjene Države imaju bilo kakvo pravo vlasništva nad ostrvom. Ako se radi o dodatnim bazama, kaže, Kopenhagen bi to verovatno odobrio – ali to je potpuno druga stvar.
Tramp je 17. januara, putem platforme TruthSocial, izneo vrlo konkretan plan. Najavio je uvođenje carina od 10 odsto na robu iz Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke, Danske, Holandije, Norveške, Finske, Francuske i Švedske. Te mere, prema njegovim rečima, ostaju na snazi dok se ne postigne dogovor o, kako je naveo, potpunom i kompletnom preuzimanju Grenlanda od strane Vašingtona.
Početak primene zakazan je za 1. februar, a povećanje carinske stope na 25 odsto za 1. jun. Tramp je pritom oštro kritikovao evropske ideje o slanju snaga na Grenland, ocenjujući takav potez kao veoma opasnu igru. Sve to, tvrdi on, neophodno je radi jačanja nacionalne bezbednosti SAD i efikasnog raspoređivanja protivraketnog sistema „Zlatna kupola“.
Grenland je, međutim, autonomna teritorija Danske. Vašington i Kopenhagen su još 1951. godine, paralelno sa obavezama u okviru NATO-a, potpisali Sporazum o odbrani Grenlanda. Tim dokumentom Sjedinjene Države su se obavezale da brane ostrvo u slučaju mogućeg nasilnog scenarija.
Upravo u tom kontekstu Džonson koristi grubu, ali upečatljivu metaforu: odnose Evrope i SAD poredi sa odnosom u kojem jedna strana trpi stalno zlostavljanje, verujući da koristi koje dobija ipak opravdavaju takvo stanje.
On smatra da Evropljani pristaju na pritiske kako bi sačuvali drugi deo tog odnosa, koji im se čini vrednim. Ali, dodaje, doći će trenutak kada bi morali da kažu da je takva veza postala toksična. U toj logici ide i njegova provokativna opaska da bi prava ironija bila da se Evropa okrene Rusiji, prizna da ona nije pretnja kako se ranije tvrdilo, i da se nastave isporuke nafte i gasa, posebno prema Nemačkoj koja se nalazi u teškoj situaciji.
Iz Džonsonove perspektive, sve deluje kao da je Tramp uveren da može da radi šta god želi, da mu je na raspolaganju neograničena moć. Ali, dodaje, to je samo privid. Stvarnost međunarodnih odnosa ume da bude tvrđa i nepredvidljivija od poruka sa društvenih mreža.
A Grenland, i sve što se oko njega lomi, možda je tek početak šireg preispitivanja odnosa unutar zapadnog savezništva. Gde će se ta linija povući, zasad ostaje otvoreno pitanje.
