Mnogi Hrvati, kako bi prebrodili finansijsku krizu izazvanu pandemijom virusa korona, posegnuli su za prodajom svog zlatnog nakita, piše portal Slobodna Dalmacija.
Kako se navodi, i posle svetske ekonomske krize iz 2008, mnogi su svoje kućne budžete spašavali prodajom zlatnog nakita, a mnogima bi dobrodošao i zbog posledica korona krize, kad su se mesečni prihodi stanjili, a račune treba plaćati. Samo je pitanje, koliko je u kojoj porodici zlatnog nakita ostalo.
„Zadržali smo samo verski nakit. Sve drugo što smo imali prodali smo proteklih godina, sve za plaćanje računa“, kaže jedna Splićanka.
Ona i suprug nemaju plate s kojima mogu da podmire sve troškove za svoju četvoročlanu porodicu.
Takvih ljudi je mnogo, a od 2008. veliki broj građana je ima male plate i penzije ili su bili na meti izvršitelja i stegnuti su finansijskom omčom, navodi se u tekstu
Povodom Svetskog dana socijalne pravde, koji je obeležen 20. februara, iz Nezavisnih hrvatskih sindikata (NHS) skrenuli su pažnju na to kako je Svetska banka još početkom oktobra 2020. godine procenila kako će kovid 19 uzrokovati dalji rast ekstremnog siromaštva tokom 2020. godine i to za novih između 88 i 115 miliona ljudi, tako da bi ukupan broj do 2021. godine mogao da dosegne 150 miliona. Od toga broja, njih čak 82 posto biće iz zemalja srednjeg dohotka.
„Kakvo je stanje u Republici Hrvatskoj? Hrvatsku je zbog teškog ili nemogućeg življenja u njoj u poslednjih desetak godina, prema procenama, u potrazi za boljim životom napustilo gotovo 10 odsto stanovnika, od kojih je većina mladih, visokoobrazovanih i u produktivnom dobu. Bolest kovid 19 je, uprkos vladinim merama podrške, dodatno pogoršala ionako teško stanje u zemlji“, istaknuto je u saopštenju koje potpisuje Krešimir Sever, predsednik NHS
To je ilustrovano podacima za 2019. godinu prema kojima je u Hrvatskoj stopa rizika od siromaštva iznosila 18,3 odsto, osoba u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti bilo je 23,3 odsto, osoba u teškoj materijalnoj deprivaciji bilo je 7,3 odsto, a onih koji su zaposleni ili samozaposleni i istovremeno siromašni bilo je 5,10 odsto. Očekuje se da će podaci za 2020. godinu biti još i gori, zaključio je Sever.
U tim i takvim prilikama, iz godine u godinu mnogi građani bili su primorani da se reše predmeta za koje su bili emotivno vezani, prstenja koje im je poklonila draga osoba, naušnica, ogrlica, narukvica…
Zlato se može brzo unovčiti, možda ne dobiju uvek koliko im je potrebno, ali jedan račun više ili jedna rata kredita biće lakše plaćeni. Osim nakita, otkupljuje se i zubno zlato, satovi, zlatnici, medalje…
S druge strane, porastao je broj firmi koje otkupljuju zlato, a neretko je otkup omogućen i poštom, navodi Slobodna Dalmacija.
