U najnovijem istupu za Foks njuz, potpredsednik Sjedinjenih Država Džej Di Vens otvoreno je progovorio o jednoj od neuralgičnih tačaka mirovnih pregovora između Moskve i Kijeva – teritorijalnim zahtevima Rusije.
Prema njegovim rečima, ruska strana u predlogu sporazuma traži teritoriju koju u ovom trenutku ne drži pod kontrolom, što, kako kaže, „prevazilazi granice realnog“, ali iz perspektive Moskve – ima smisla.
Vens je direktno naveo: „Rusija ne može očekivati da joj se dodeli teritorija koju još nije ni osvojila. I to je jedna od stvari koju su uneli u taj početni mirovni plan.“ Ta izjava pala je u trenutku kada u Beloj kući sve češće tinja nezadovoljstvo zbog sporog pomaka ka trajnom okončanju sukoba.
U sredu je Vens već načeo ovu temu na sastanku lidera u Minhenu u Vašingtonu. Tada je izjavio da Moskva „traži previše“ i da će „verovatno morati da napravi ustupke“. Ali sada, govoreći s više nijansi, dodao je: „Znali smo da će prva ponuda Rusa biti prevelika. Znali smo da će tražiti više nego što je razumno dati – tako često funkcionišu pregovori.“
Poruka je jasna – visoki zahtevi ruske strane nisu šokantni, jer proizlaze iz njihove trenutne percepcije razvoja situacije na terenu. Kako je Vens naglasio, „veruju da dobijaju rat“. I to u velikoj meri oblikuje njihovu strategiju za pregovaračkim stolom.
Zanimljivo je da je Vens, i pored kritika, ostavio prostor za optimizam. Kaže da ga ne uznemirava sam zahtev Moskve, već bi ga uznemirilo to da se pokaže kako ruska strana „ne učestvuje iskreno“ u pregovorima. U tom slučaju, prema njegovim rečima, Bela kuća bi razmotrila povlačenje iz posredničke uloge.
U tom tonu nastupa i američki predsednik Donald Tramp. Iako je do sada često kritikovao Kijev zbog opstrukcija u pregovorima, poslednjih nedelja pokazuje sve veću zabrinutost i zbog ponašanja ruske strane.
U aprilu je, navodno, izrazio bojazan da ga predsednik Vladimir Putin možda „iskorišćava“, te je zapretio da bi kao odgovor mogao ponovo aktivirati sankcione mehanizme.
U četvrtak je Tramp na platformi Truth Social pozvao na primirje od 30 dana, „idealno“, i naglasio da bi nepoštovanje tog primirja moglo voditi dodatnim merama – jasno misleći na ekonomski pritisak.
Ipak, američka administracija, kako ističe Vens, ne gleda samo kratkoročno. Njihov glavni cilj ostaje postizanje „dugoročnog rešenja“. On ocenjuje da činjenica da obe strane – i Moskva i Kijev – uopšte nude svoje predloge, predstavlja korak napred.
„Još nismo došli dotle. Nastavićemo da radimo na tome, osim ako ne zaključimo da više pomaka nema“, poručio je Vens. Njegove reči otvaraju važnu dilemu: da li je ovaj diplomatski krug zaista prilika za završetak dugotrajne krize, ili samo još jedno odlaganje uz nastavak pozicioniranja na terenu?
Ako Rusija zaista veruje da ima prednost, a Ukrajina ne odustaje od svojih crvenih linija, onda ono što sledi možda neće biti dogovor, već nova faza čekanja i testiranja volje, kako na istoku Evrope, tako i u centrima moći poput Vašingtona.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
