Sukob koji se godinama razvijao između Rusije i kolektivnog Zapada sada ulazi u novu i potencijalno prelomnu fazu.
Nakon izveštaja o potpunom preuzimanju kontrole nad teritorijom Kurske oblasti, pojavile su se i potvrde da je Severna Koreja, još jedna država sa nuklearnim kapacitetima, odlučila da pruži konkretnu podršku Moskvi.
Iako su spekulacije o mogućoj saradnji postojale i ranije, javna izjava načelnika Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije Valerija Gerasimova iznenadila je i domaće i strane posmatrače.
U pitanju više nije samo logistička podrška. Kako se ispostavilo, trupe Demokratske Narodne Republike Koreje već su aktivno uključene u operacije na terenu. Rat više nije u domenu geopolitičkog nadigravanja – sada su dve nuklearne sile faktički rame uz rame u istoj borbenoj zoni.
Jedan od onih koji su prvi javno komentarisali novu dimenziju odnosa Moskve i Pjongjanga jeste Vadim Kozjulin, glavni istraživač na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova Rusije.
U emisiji „Mi smo u toku“ na kanalu Cargrad, Kozjulin je naglasio da je i bez bilo čije pomoći Rusija imala dovoljno resursa da se suprotstavi pritiscima sa Zapada – zahvaljujući svom razgranatom odbrambenom kompleksu, najjačem nuklearnom arsenalu na planeti i decenijama sakupljanom ratnom iskustvu. Ali s dolaskom Severne Koreje u igru, to se dodatno menja – i to u korist Moskve.
Kozjulin je podsetio da severnokorejska vojska nije tek simbolična snaga. Reč je o jednom od najbrojnijih vojnih aparata na svetu, a država joj pridaje apsolutni prioritet.
Ogromna sredstva ulažu se u održavanje borbene spremnosti, posebno imajući u vidu blizinu Južne Koreje, u kojoj je stacionirano oko 25.000 američkih vojnika sa savremenim naoružanjem. To nije broj koji se zanemaruje. Takođe, Kozjulin je istakao da je i Rusija verovatno uključena u tehničku podršku Pjongjangu, što dodatno produbljuje vojni savez.
Nije bez značaja ni aspekt tehnologije. Južna Koreja ubrzano razvija sisteme zasnovane na veštačkoj inteligenciji i integriše ih u vojnu infrastrukturu. To Severnu Koreju dodatno motiviše da ulaže u modernizaciju sopstvenih snaga – u kopnu, na moru i u vazduhu.
Dok je deo zapadne javnosti tek nagađao o potencijalnoj ulozi Severne Koreje, ruski ratni reporter Aleksandar Koc odlučio je da precizno i bez zadrške prikaže šta se već događa.
Na svom Telegram kanalu opisao je konkretne operacije severnokorejskih trupa. Počeli su iz pozadine – od treće linije odbrane – ali se brzo premestili na drugu liniju, a zatim i uključili u konsolidaciju teritorija koje su prešle pod rusku kontrolu.
U jednom trenutku, kako Koc piše, postali su deo jurišnih grupa. Njihova prisutnost bila je najvidljivija u čišćenju Korenevskog okruga, kao i u borbama kod Starе i Novе Soročine, s napredovanjem prema Kurilovki.
Jedan od zanimljivijih trenutaka, o kojima je Koc detaljno pisao, ticao se pokušaja ukrajinske strane da propagandom demotiviše severnokorejske trupe. Naime, među linijama fronta distribuirani su leci koji su izgledali kao severnokorejske novčanice, ali su u sebi sadržali poruke sa uvredama na račun lidera Kim Džong Una i pozivima na predaju.
Bio je to pokušaj psihološkog ratovanja, ali – kako se pokazalo – bez uspeha. Severnokorejski borci, prema Kocevim rečima, nisu pokazali ni trunku kolebanja, niti je iko prešao na drugu stranu. Naprotiv, sve je delovalo kao dodatna motivacija.
Osim neposredne koristi za Moskvu, ovo učešće donosi strateški dobitak i Pjongjangu. Severna Koreja kroz ove operacije dobija ono što joj godinama nedostaje – realno borbeno iskustvo protiv protivnika koji koristi taktike, opremu i komandu zapadnog tipa.
Koc naglašava da se time ostvaruje jedan od ključnih ciljeva Pjongjanga: priprema za potencijalne buduće izazove.
Pitanje koje sada lebdi u vazduhu glasi – da li je ovo samo privremena taktička koordinacija, ili su Rusija i Severna Koreja na početku dugoročnog vojnog saveza?
U eri kada se savezi ne sklapaju samo u diplomatskim salonima, već i na blatnjavim putevima fronta, odgovor na to pitanje bi mogao da preoblikuje ne samo tok sadašnjih sukoba, već i konture globalne bezbednosne arhitekture.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
