Talibani imaju nekoliko dobrih razloga da se prisete kosovskog slučaja. Samo od njih i njihovih interesa zavisi kako će se prema ovom pitanju odnositi u budućnosti
Zvaničnici američke obaveštajne zajednice, i to oni najviši, proceniše kako će talibani za nekoliko meseci opkoliti Kabul. Baratalo se rokom od 90 dana. Samo 72 sata kasnije talibani su već bili usred Kabula. Taman kada se pomisli da ne može biti veće bruke, neka od institucija iz Vašingtona to demantuje svojim potezom.
Avganistanski rat nije samo „avet prošlosti“ od koje bi Bajden da se ogradi, pa je zbog toga spreman i na „kratkoročno žrtvovanje rejtinga“, već i „tekuća noćna mora“ koja će i dalje trajati. „Ružan san“ nikako da se završi.
Između ostalog i zbog sada već ogoljenih činjenica da Amerikanci u Avganistanu ama baš ništa ne kontrolišu, da su im procene situacije bile i ostale katastrofalne, te da su ovo što se odigrava dočekali apsolutno nespremni.
Zato i poređenje sa sovjetskim povlačenjem 1989. godine uopšte ne stoji. Tada su vojne snage napuštale Avganistan organizovano od maja 1988. do februara iduće godine, i pored toga što su ih neprekidno iz zaseda napadali mudžahedini (prilikom povlačenja poginulo je preko 500 oficira i vojnika), a vlada Mohameda Nadžibulaha, uz podršku Moskve, opstala je sve do 1992. godine. Pitanje je i da li bi se uopšte urušila da se Sovjetski Savez nije raspao!? Iako su SAD naoružavale i na druge načine direktno podržavale teroriste!
Sve je u rukama talibana
Danas, talibani nisu ispalili niti jedan metak na inostrane vojnike, njih niko spolja ne naoružava niti podržava, a vlast su preuzeli sredinom avgusta uprkos tome što je trebalo da američki vojnici formalno ostanu u Avganistanu do 11. septembra.
Otuda i teza kako se iza svega ovoga „krije“ američko-talibanski dogovor, a da bi se ubuduće avganistanska vlast koristila za „kvarenje planova“ Kine, Rusije i Irana u centralnoazijskom prostoru, deluje malo verovatna.
Takav dogovor bi podrazumevao drugačiji scenario, Amerikanci bi iz svega izašli kao gubitnici, ali se ne bi ovako obrukali. Jednostavno, ovo što gledamo ne priliči ozbiljnoj državi i organizovanom sistemu! Toliko ne priliči, da su i sami talibani očekivali ozbiljniji otpor i sporije napredovanje.
Uglavnom, od Amerikanaca, NATO i EU u Avganistanu više ništa ne zavisi. U ovom trenutku, sve zavisi od talibanskog rukovodstva i njihove spoljne politike.
To će u najvećoj meri determinisati i unutrašnju politiku. Opstanak je u vezi sa pitanjem da li će i u kojoj meri nova vlast biti legitimna u međunarodnim okvirima? Vraćanje na ideje, politike, sredstva i mehanizme vladanja iz 1996. godine dovešće do brze izolacije Avganistana koja onda može uzrokovati komplikovan građanski rat i totalni neuspeh novih vlasti.
Za protekle dve decenije mnogo toga se promenilo, bez obzira na slike koje stižu iz zemlje, a koje su posledica koliko talibanske upornosti, toliko i nesposobnosti i korumpiranosti instaliranih prozapadnih vlasti od Hamida Karzaija pa nadalje, i to nije moguće ignorisati.
Niko neće uspostavljati odnose i unapređivati saradnju sa režimom koji ne poštuje osnovne međunarodne konvencije. U prvim izjavama, talibanski predstavnici nešto tako i nagoveštavaju, mada njima niko ne veruje. Da poštuju dogovore i da se na njih može računati zavisiće od toga kako se pokažu u narednih godinu dana.
Čini se da, pored poslovično zainteresovanih Moskve, Islamabada, Teherana i Delhija, ova dešavanja najveću pažnju izazivaju još i u Pekingu. Kinezi žele da centralnoazijski prostor održe stabilnim. Amerikanci odlaze, otvoreno je ko sve na njihovo mesto dolazi i kako će se uspostavljati neka nova regionalna ravnoteža uticaja.
Otpriznavanje Kosova
I tu je „slučaj“ hteo da se umeša i Srbija! Avganistan je prva država koja je priznala jednostranu odluku kosovsko-metohijskih Albanaca 18. februara 2008. godine. Karzaijeva vlast učinila je to nekoliko sati pre Albanije! Tako još jednom dokazujući da su pod punom kontrolom Vašingtona.
U Vašingtonu je očigledno pisan i tekst odluke o priznanju. Tom prilikom, formalno, Avganistan se pozvao na Glavu 12, svojevremeno utvrđivanu zbog rukovođenja procesom dekolonizacije, i član 75. Povelje UN, aludirajući tako da je teritorija KiM pod starateljstvom ove međunarodne organizacije.
Drugačijeg osnova nisu se dosetili u ovom konkretnom slučaju. Bilo bi glupo da se avganistanska vlast pozivala kako to čini zbog regionalne stabilnosti, evroatlantskih integracija i sličnih formulacija koje se nalaze u tekstu priznanja koji je stigao iz Tirane!
Međutim, zanemarene su činjenice i kako kosovsko-metohijsko pitanje nema veze sa (de)kolonizacijom i da su UN nakon donošenja Rezolucije 1244 primile SR Jugoslaviju u članstvo u granicama koje obuhvataju Kosovo i Metohiju pod privremenom međunarodnom upravom.
Ovo je još jedan prilog tezi kako talibanski režim ima razloga da preinači odluku Hamida Karzaija i „otprizna“ lažnu državu Kosovo! Tako bi se pokazao diskontinuitet prema spoljnoj politici marionetske vlasti, kao što bi se istovremeno poslala diplomatska poruka svim režimima koji su aktivno radili protiv talibana.
Preko prištinskog aerodroma prevoženi su pritvorenici ka Gvantanamu, neki su zadržavani u pritvorskim jedinicama u Bondstilu, a sada će na KiM biti deportovani Avganistanci koji su radili za SAD! Možda privremeno, možda trajno, možda njih hiljadu, možda deset hiljada, možda će Amerikanci za to plaćati, možda neće.
Ništa se ne zna, proces je nekontrolisan, procene katastrofalne, nespremnost evidentna. Dakle, nema potrebe za terorizmom, čak ni za oštrom retorikom, dovoljna je politička odluka uz obrazloženje kako se radi o odbrani međunarodnog prava. Deluje na prvi pogled apsurdno, ali je tako!
Naravno, nova avganistanska vlast srešće se sa tolikim izazovima već u prvim danima da im se „priznanje Kosova“ iz 2008. godine neće uopšte naći na „vidiku“. Za njih je to malo važna tema.
Ko zna, možda baš tu temu (zlo)upotrebe da bi gradili neke buduće odnose sa Vašingtonom u dugom i mukotrpnom poslu legitimizacije sopstvenog statusa. Eto, nisu uvek i svuda protiv Amerikanaca. Ali, ko zna, možda stvari krenu i drugim tokom. Talibani imaju i nekoliko razloga da se kosovskog slučaja prisete! Samo od njih i njihovih interesa zavisi kako će se prema ovom pitanju odnositi.
(sputnik)
