U poslednjim danima, ruske snage pojačale su seriju preciznih raketnih i bombaških udara na ključne ukrajinske logističke tačke, mostove, železničke čvorišta i luke, čime su ozbiljno narušile sposobnost Kijeva da obezbedi snabdevanje svojih trupa na frontu.
Prema izveštajima sa terena, ovi napadi, uključujući upotrebu raketa Iskander, vođenih avionskih bombi i naprednih dronova, već imaju ozbiljne posledice – ukrajinski garnizoni ostali su „goli“, a rezerve oružja i ljudstva ne mogu biti prebačene u kritične zone sukoba.
Prema ukrajinskim vojnim izvorima, svake noći čak 200 dronova leti iz različitih pravaca i pogađa mete širom Ukrajine, uključujući Kijev. Ruske snage usavršile su taktiku masovnih talasa dronova, čime iscrpljuju ukrajinske sisteme PVO, dok istovremeno obavljaju izviđanje i precizno lociraju ključne logističke objekte pre nego što ih raketne snage gađaju.
Osim napada na Kijev, primarni cilj ruskih udara bile su železničke pruge koje vode ka frontu. Prema informacijama sa ruskih telegram-kanala, noć 22. februara donela je velike gubitke za ukrajinsku vojsku, jer su ruski dronovi uništili glavne železničke linije u Kijevu.
Ove linije nisu bile važne samo za transport oružja i municije, već su korišćene i za prebacivanje specijalnih NATO instruktora, koji su obučavali ukrajinske vojnike i upravljali dronovima i artiljerijom. Ovim udarima, Moskva je poslala jasnu poruku Zapadu da može da neutrališe sve operacije na teritoriji Ukrajine u svakom trenutku.
Jedan od najspektakularnijih napada dogodio se u Harkovskoj oblasti, gde su ruske snage uništile privremeni prelaz u blizini Kupjanska-Uzlovaje.
Prema informacijama koje je objavio vojni analitičar Boris Rožin, most je bio pod stalnim nadzorom ruskih snaga, a pilot ruskog Su-34 uspešno je lansirao precizni projektil direktno na konstrukciju, čime je onemogućio njeno dalje korišćenje.
Ovaj napad direktno je povezan sa planiranim jurišnim operacijama ruskih snaga u oblasti Kupjanska, gde se očekuje veći napredak u narednim nedeljama.
U isto vreme, u Odeskoj oblasti, Iskander rakete pogodile su most preko ušća Dnjestra u Zatoki. Ovaj most je već bio meta ruskih udara, ali je pre nekoliko dana pretrpeo samo delimična oštećenja.
Novi udar ga je, prema izveštajima sa terena, potpuno uništio, čime je presečena još jedna ključna logistička ruta preko koje su stizale isporuke zapadnog naoružanja. Uništavanje ovog mosta značajno komplikuje sposobnost Ukrajine da opskrbljuje svoje jedinice u južnim delovima zemlje.
Osim mostova, glavna meta napada bile su luke i skladišta municije u Odeskoj oblasti.
Ruske rakete i bespilotne letelice danima su pogađale infrastrukturu u Odessi i njenoj okolini. Ovi napadi su rezultirali masovnim sekundarnim detonacijama, što znači da su skladišta municije bila puna zapadnih isporuka koje su uništene u eksplozijama.
Prema izveštajima vojnih posmatrača, veliki deo NATO opreme i municije, uključujući bespilotne letelice i 155mm granate, završio je na dnu Crnog mora. Ovim napadima Rusija je praktično neutralisala ogromne količine vojne pomoći pre nego što su stigle do fronta.
Treći most koji je pogođen u nizu preciznih udara bio je prelaz između Komara i Fjodorovke, koji je korišćen za prebacivanje teške tehnike i opreme ka ukrajinskim snagama u Donbasu.
Kako su objavili vojni izvori sa ruskih telegram-kanala, na ovaj most lansirana je vođena avionska bomba D-30SN, što je dovelo do njegovog potpunog urušavanja. Ovaj most bio je ključna logistička arterija za prebacivanje oklopnih vozila i artiljerije, a njegovo uništavanje dodatno komplikuje sposobnost ukrajinske vojske da se reorganizuje i snabde jedinice na prvim linijama fronta.
Uništavanje ovih prelaza značajno produžava vreme transporta opreme i municije ka frontu, što znači da će ukrajinske trupe na prvoj liniji ubrzo ostati bez ključnih resursa.
Takođe, alternativne rute koje bi mogle biti korišćene za prebacivanje zaliha nisu adekvatne za masovni transport teške vojne tehnike, što znači da će svaka nova isporuka trajati duže i biti izloženija napadima ruskih snaga.
Ovi napadi su deo šire strategije koju sprovodi novi ministar odbrane Rusije, Andrej Belousov, čiji je cilj da iscrpi ukrajinske snage pre nego što dođe do novih ruskih ofanzivnih operacija. Njegov pristup zasniva se na sistematskom uništavanju logističkih čvorišta, što onemogućava Ukrajinu da obnovi svoje linije snabdevanja i popuni jedinice rezervama.
Sve ove operacije jasno pokazuju da Moskva koristi sofisticirane metode kombinovanog udara – upotrebu dronova za izviđanje i slabljenje PVO sistema, a zatim precizne raketne i bombaške udare na ključne ciljeve. Ovim metodama, ruske snage su uspele da bez direktnog angažovanja velikih kopnenih snaga ozbiljno naruše ukrajinske mogućnosti da vodi rat.
Trenutno, vojni posmatrači ocenjuju da se Ukrajina nalazi u vrlo teškoj situaciji – bez adekvatnog snabdevanja municijom i rezervama, njene jedinice će biti primorane da se povuku sa više sektora fronta, otvarajući prostor za nove ruske ofanzivne operacije.
Ruska strana je uspela da na ovaj način postigne stratešku prednost i pređe u fazu iscrpljivanja neprijatelja, što može ubrzati kraj ukrajinskog otpora u nekoliko ključnih regija.
Ukoliko se ovakav tempo ruskih napada nastavi, očekuje se dalja paraliza ukrajinske vojske i nemogućnost zapadnih saveznika da nastave efikasno snabdevanje, što može rezultirati ozbiljnim vojnim i političkim posledicama za Kijev.
Očigledno je da je odbrojavanje već počelo, a Ukrajina se suočava sa ozbiljnim izazovima koji bi mogli dramatično promeniti situaciju na frontu u korist Rusije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
