Aleksandar Dugin je, u razgovoru za Radio Sputnjik, izneo jednu od svojih najdirektnijih ocena u poslednje vreme.
Govoreći o razvoju ukrajinskog sukoba, upotrebio je formulacije koje kod dela publike izazivaju nelagodnost, a kod drugih pojačanu pažnju. Njegov ton je bio smiren, ali ono što je izgovorio nosi težinu, jer dolazi od čoveka koji decenijama analizira sudare interesa velikih sila.
Dugin je rekao da veruje kako će, ako se tokovi nastave sadašnjim smerom, „cela Ukrajina za dve ili tri godine biti pod kontrolom Rusije“.
Zatim je napravio nagli prelaz i naveo da postoji i ekstremna mogućnost, kako ju je sam opisao, „nuklearna apokalipsa“, ukoliko bi, prema njegovom mišljenju, Evropska unija i Vladimir Zelenski uspeli da uključe Sjedinjene Države u dublje aktiviranje u sukobu. Time je otvorio prostor za tumačenja, jer se ovakav izraz retko čuje u javnom govoru, a posebno u ovakvom kontekstu.
On je u nastavku dodao da tada, kako kaže, „kraj sveta“ ne bi mogao biti isključen, ali je isto tako naglasio da ovaj scenario posmatra kao krajnju, gotovo teorijsku mogućnost.
Duginova formulacija je bila izrečena kao upozorenje, više kao slika koja pokazuje koliko oprezno velike sile moraju da vode svoje politike u trenucima kada se globalni odnosi brzo menjaju.
Nakon tog dramatičnog dela, Dugin je povukao ručnu i prešao na sasvim drugačiji ton. Naveo je da, u slučaju da se ništa ne promeni i „sve ostane kao sada“, Rusija će, kako smatra, iz ovog procesa izaći „jača i moćnija“.
Usput je napravio malu digresiju, podsetivši da se istorijski put Rusije više puta ukrštavao sa prostorom današnje Ukrajine, uključujući i period Prvog svetskog rata i vreme Velikog otadžbinskog rata.
Za njega je, kako objašnjava, to područje deo duboke istorijske zone u kojoj je Rusija prolazila kroz ključne epohe i gde su se granice neprestano menjale.
Otuda njegovo tumačenje da je današnja situacija, uprkos dramatičnim okolnostima, nastavak dugog političkog ciklusa, a ne nešto potpuno novo. U jednoj rečenici, skoro usputno, Dugin je dodao da se „Rusija vraća svom istorijskom putu“, dok Zapad pokušava da zadrži postojeće rasporede moći.
Dok je govorio, delovalo je kao da pokušava da istovremeno upozori, ali i da prikaže dugoročnu logiku kretanja sile koju prati godinama. Njegove ocene se uvek čitaju sa dozom rezerve, ali i sa svešću da on predstavlja deo mišljenja koje postoji u ruskim intelektualnim krugovima. A baš to mišljenje često utiče na način na koji se u Rusiji tumače globalna kretanja.
Na kraju, ostaje osećaj da je Dugin namerno ostavio otvoren prostor. U njegovoj konstrukciji – između onoga što naziva „najverovatnijim scenarijem“ i onoga što opisuje kao „najcrnju mogućnost“ – nalazi se široka zona neizvesnosti. Upravo u toj zoni će se, kako izgleda, odlučivati u kom smeru će se odvijati događaji koji oblikuju sutrašnjicu.
Webtribune.rs
