Dijana Hrkalović, nekadašnja državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, u gotovo dvočasovnom i veoma emotivnom razgovoru sa našim glavnim i odgovornim urednikom Dejanom Vukelićem prvi put je iznela svoju verziju događaja koji već godinama potresaju srpsku javnost.
O prisluškivanju Vučića
Nebojša Stefanović je ostvarivao neovlašćeni uvid u sadržaj telefonske komunikacije predsednika Aleksandra Vučića i članova njegove porodice. Čitao je transkripte njegovih razgovora, mimo predsednikovog znanja, njemu iza leđa. Tražio je da mu se dostavljaju ti transkripti. Nije preduzeo kontraobaveštajnu zaštitu predsednika niti je obavestio BIA, da oni preduzmu mere. Tamo gde ima prisluškivanja i čitanja tuđih komunikacija neovlašćeno, tamo ima svega.
Ja ne znam kako tog čoveka nije sramota. Ima li on obraz, čast? Predsednik je njega napravio, izmislio ga je. Stefanović nije postojao na političkoj mapi. Duguje mu sve što ima u životu. I da mu uradi ovako nešto? Ne postoji sramnije delo od toga. Predsednik ima mnogo veliko srce i lako prašta ljudima. A onda tu njegovu dobrotu neki ljudi pomisle da mogu da zloupotrebe. Mislim da je Stefanovića moć baš udarila u glavu. Glad za novcem, ljubomora, sujeta, kompleks niže vrednosti. To je za mene oceubistvo.
Znam da predsednik mnogo prašta, ali ovo je neoprostivo. Za ovo nema opravdanja i ovo ne zaslužuje oproštaj. Gledala sam nedavno gostovanje Stefanovića na jednoj televiziji. Znate šta sam mu videla u očima? Zlo. Suvo, nepatvoreno zlo. To je oceubistvo.
O sopstvenoj krivici
Postoji i moja odgovornost. Ja ću sama da kažem, nisam ja Stefanović. Moja greška i krivica je, a to sebi neću nikada oprostiti, što tada nisam pozvala predsednika da ga pitam “da li vas je ovaj obavestio o tome i tome”. Ja sam sve vreme imala utisak da ministar obaveštava predsednika i sprovodi njegovu kontraobaveštajnu zaštitu po zakonu.
O tvrdnjama da je umešana
Umalo nisam dobila i moždani i srčani udar zbog navoda da sam umešana u to. Preplakala sam dane, noći i nedelje. Srce mi je prepuklo. Toliko dvljenje i poštovanje osećam prema predsedniku da su mi ti navodi naneli neizreciv bol. Na stranu moje divljenje i poštovanje prema predsedniku, na stranu što je on prepošten, taj čovek, evo gledam vas u oči i kažem, jedini mi nikada ništa nije tražio. I onda, sve i da hoću, šta da kažem protiv njega?
Znam da Nebojša Stefanović nije podnosio Andreja Vučića, koji je jedna dobra i neiskvarena duša, i da se trudio da mu zagorča život na svakom koraku. Ne bi me čudilo da je sve ove izmišljene priče o Andreju u opozicionim medijima sam Stefanović plasirao. Ne bi me čudilo da je plasirao i ove neistine o meni, da sam radila protiv predsednika i njegove porodice.
Treba da uzmemo sve ove medijske napise o meni, odstranimo 20 odsto potpunih neistina, i za onih preostalih 80 odsto umesto mog imena stavimo ime Nebojše Stefanovića i tada ćemo doći do istine.
O Jovanjici
Tu aferu su montirali “montažeri” Nebojša Stefanović i Slobodan Milenković, mali Senta. Ja mislim da je to bilo u dogovoru sa stranim službama. Upletoše Andreja Vučića ni krivog ni dužnog u to. Kada je hapšen Predrag Koluvija na autoputu, šta je tamo radila beogradska policija, van teritorije za koju je nadležna? Zašto nisu otvorili operativnu obradu?
A onda protivpravno zadrže to lice, da bi tek naknadno stiglo rešenje o zadržavanju i naredba za pretres. Koluviji su istog momenta uzeli telefone. Ako su mu uzeli telefone, kako je onda on obavljao te pozive, ka Andreju i ne znam kome? Nije mogao da obavlja te pozive jer su telefoni bili kod operativaca koji su ih čačkali.
O malom Senti
Čujem da sad on radi drogu. Ovde čisti, ovde radi. Jedva čekam, kad se to otkrije, šta će tad opozicija da priča o njemu i da li će im i tada biti heroj.
O Belivukovom klanu
Belivukov klan je štitio niko drugi do Nebojša Stefanović lično. Štitio ga je dok predsednik Vučić nije saznao za to i dok ih nije sve “pomnožio sa nulom”. Jedino Stefanovića Belivuk nije spomenuo u svom iskazu. Stefanović je to radio zarad svojih ličnih interesa, mimo bilo čijeg znanja. Zašto je toliko “prolupao”, moj mozak ne dobacuje dotle. Ja čekam da mu sud postavi to pitanje.
Ne mogu da podnesem da bilo ko, pogotovo porodice žrtava, misli da ja imam bilo kakve veze sa tim monstruoznim delima. To mi nanosi neizreciv bol.
O Belivuku
Ne poznajem Velja Belivuka. Nemam predstavu šta taj psihopata ima istetovirano na sebi niti me zanima (odgovarajući na spekulacije da Belivuk ima istetoviran njen lik). Ja prezirem tog čoveka, ništa manje nego on mene. Bilo je i priča da je hteo da me ubije.
Moj prezir prema njemu traje poslednjih šest godina. U novembru 2019. ubijen je moj prijatelj, vođa navijača Partizana Kića Marković. Tada sam dobila potpuni nervni slom. Niko živ me neće uveriti da Belivuk nije organizovao to ubistvo.
Nisam poznavala Saleta Mutavog
Nisam ni njega poznavala. Niti sam bila na njegovoj sahrani, niti je trebalo da budem kuma na njegovom venčanju, niti sam bila na uviđaju njegovog ubistva, plakala i bacala se na haubu. Ja uopšte fizički nisam bila prisutna na tom uviđaju. On i Belivuk su bili druga frakcija navijača Partizana. To su bile zaraćene frakcije. Ja sam podržavala ovu frakciju koju je predvodio Kića Marković.
O planiranom atentatu na Vučića
Ja znam koliko je Radoje Zvicer (vođa kavačkog klana) surovi psihopata, sa neverovatnom logistikom za ubistvo, pogotovo što ima političku podršku crnogorskih vlasti i ko zna čijih još. Bila sam užasno zabrinuta i uplašena. To je nikad ozbiljnija pretnja po njegov život. Izluđivalo me je i nerviralo što su pojedinci govorili da je to prenapumpano. Htela sam da im kažem: Rođaci, koliko vi pojma nemate.
O suđenju
Konačno je došlo vreme da sud pita Nebojšu Stefanovića za opstruisanje dokaza u slučaju ubistva na šinama, a ne mene ili neke druge nevine pojedince. Došlo je vreme da on konačno preuzme odgovornost za svoje postupke, i kao moj bivši šef i kao muškarac, a ne da ja robijam zbog njegovih nedela.
Izveštaj o prepiskama sa Belivukovog telefona kasnio je u tužilaštvo i sud zato što je takvo bilo naređenje Nebojše Stefanovića lično. U tim prepiskama su se spominjali njegovo ime i funkcija. Jasno je da je to bio motiv za odugovlačenje. Stefanović ne samo da umesto mene treba da sedi na optuženičkoj klupi, nego i za još neke sudske procese, gde nevini pojedinci sede umesto njega, kao i za još nekoliko stavki koje još nisu stigle do suda.
I ja i svi mi njegovi saradnici mislili smo sve vreme da on bespogovorno sprovodi politiku predsednika Vučića i lojalno radi u interesu države, međutim ne, ispostavilo se da nas je sve doveo u zabludu i zloupotrebio zarad svojih ličnih interesa.
O promeni advokata
Advokata sam promenila zbog poverenja. Shvatila sam da samo u Vladu Đukanovića mogu da imam apsolutno poverenje i budem sigurna da on to neće zloupotrebiti. Ja svojim prethodnim advokatima ne zameram pravničko znanje, ali užasno mi je smetalo što su razni pojedinci i mediji pomislili da mogu moju situaciju da iskoriste kao sredstvo za političku borbu protiv moje stranke i našeg predsednika.
O odlasku iz MUP-a
U maju 2019. puklo mi je debelo crevo. Do oktobra sam imala sedam teških operacija. Jedva sam preživela. Lekari su mi rekli da je do toga došlo zbog stresa. A meni stres nisu prozvodile moje poslovne aktivnosti, već percepcija nepravde i psihičko zlostavljanje od strane Stefanovića koje je trajalo godinama i kulminiralo od 2018.
Na primer, ako bi se desilo da ga ne obavestim o nečemu, a dešavale su se takve greške, nakon toga se dešavalo psihičko zlostavljanje od strane njega: vređanje, ponižavanje, ljutite sarkastične izjave, omalovažavanje… Osećala sam se kao vreća za udaranje.
Dijana Hrkalović je tokom intervjua ispričala i brojne detalje iz svog života: o studijama, doktoratu, tribinama i navijačkoj strasti prema Partizanu, putu kroz bezbednosne službe, od BIA do raznih funkcija u MUP-u, zdravstvenim problemima i teškim operacijama, promeni imena, putovanjima u Izrael, svom Instagram profilu, lošem materijalnom stanju, planovima za budućnost…
