Pisac Ledolomca, koji piše pod imenom Viktor Suvorov, bio je vojni obaveštajac, veteran koji je 1978. godine pobegao na Zapad, a potom objavio niz poznatih knjiga o sovjetskim vojnim i obaveštajnim službama. U ovom delu pokrenuo je mnogo radikalniju tezu.
„Suvorovska hipoteza“ tvrdi da je Staljin tokom leta 1941 bio na samom rubu masovne invazije i osvajanja Evrope i da je Hitlerov iznenadni napad 22. juna te godine trebalo da spreči taj plan. Štaviše, autor tvrdi da je planirani napad Staljina bio samo konačni čin u mnogo dužoj geopolitičkoj strategiji koju je razvijao barem do početka 1930-ih.
Posle boljševičke revolucije, novi sovjetski režim je sa ekstremnom sumnjom i neprijateljstvom bio posmatran od strane drugih evropskih zemalja, od kojih je većina takođe smatrala svoje domaće komunističke partije mogućim petokolonašima.
Kako bi ispunio Lenjinov san i preneo revoluciju u Nemačku i ostatak Evrope, Staljin je nekako morao da podeli Evropljane i prekine njihovu zajedničku liniju otpora. On je navodno gledao na Hitlerov uspon kao na potencijalnog “ledolomca”, priliku da pokrene još jedan krvavi, evropski rat i iscrpi sve strane, dok bi Sovjetski Savez ostao po strani, štedeći svoju snagu i čekajući pravi trenutak da uđe i osvoji čitav kontinent analizira unz.com
U tom cilju, Staljin je uputio svoju moćnu nemačku Komunističku partiju da preduzme političke akcije kako bi osigurao da Hitler dođe na vlast, a kasnije je namamio nemačkog diktatora da potpiše Pakt Molotov-Ribentrop kako bi podelio Poljsku. To je dovelo Britaniju i Francusku do proglašenja rata Nemačkoj, dok je istovremeno eliminisalo i poljsku državu, čime su sovjetske vojske postavljene direktno na nemačku granicu.
Od trenutka kada je potpisao dugoročni mirovni sporazum sa Hitlerom, napustio je sve svoje defanzivne pripreme i umesto toga započeo ogromnu vojnu izgradnju čisto ofanzivnih snaga koje je nameravao da koristi za evropsko osvajanje. Prema Suvorovom, Staljin se smatra „glavnim krivcem“ za izbijanja Drugog svetskog rata u Evropi.
Utvrđivanje Staljinovih istinitih motiva i osnova njegove spoljne politike tokom 1930-ih godina nije jednostavno, a njegove izjave i postupci podložni su višestrukim tumačenjima.
Prema tome, teorija da je diktator proveo sve te godine spretno pripremajući izbijanje Drugog svetskog rata prilično je spekulativna. Ali druga centralna tvrdnja Suvorovske hipoteze – da su Sovjeti bili na ivici napada kada su Nemci napali – je izuzetno činjenično pitanje, koje se može proceniti na osnovu čvrstih dokaza.
Istočni front je bila odlučujuća scena Drugog svetskog rata, uključujući vojne snage koje su bile znatno veće od onih na Zapadu ili Pacifiku, a standardna naracija uvek naglašava nesposobnost i slabost Sovjeta.
22. juna 1941. godine Hitler je pokrenuo operaciju Barbarosa, iznenadni, masovni napad na SSSR, koji je uhvatio Crvenu armiju u potpunosti nespremnu. Rusi su u početku trpeli ogromne gubitke, a samo početak zime i ogromna prostranstva njihove teritorije su ih spasila od brzog poraza. Rat je nakon toga trajao još četiri godine, sve dok superiornije brojke i poboljšana taktika konačno nisu dovele Sovjete na ulice uništenog Berlina 1945. godine.
Iako je postojalo široko rasprostranjeno uverenje u superiornost nemačke vojne tehnologije, njenih tenkova i aviona, to je gotovo potpuno mitološko. Zapravo, sovjetski tenkovi su bili daleko superiorniji u glavnom naoružanju, oklopu i manevarskoj sposobnosti od njihovih nemačkih protivnika. Potpuno zatvorena priroda SSSR-a omogućila je da ogromne vojne snage ostanu potpuno skrivene od spoljnih posmatrača.
Webtribune.rs
