„Aktuelna ekonomska politika ne služi građanima Srbije nego omogućava opstanak ove vlasti, jer najlakše vladaju ljudima koji su toliko ekonomski ugroženi da im egzistencija zavisi i od stotinu evra, jer toliko onda košta njihov glas“, kaže Zoran Drakulić, predsednik srpskog poslovnog kluba Privrednik i vlasnik Point grupe u razgovoru za portale „Fakti“ i „Izmeđusnaijave“.
-Upravo zato vlast ne voli nas domaće privrednike i novac ne usmerava ka domaćoj proizvodnji, nego ga daje strancima. Mi smo nezavisni i našim radnicima niko ne može da naredi za koga da glasaju, ukazuje Drakulić i ističe da se i 100 evra i novac za strane investitore ne obezbeđuju iz proizvodnje, već zaduživanjem!
Srbija ima dovoljno resursa da živimo kvalitetnije
– Ako nisi napravio pare, onda moraš da se zadužiš. Srbija je srednje zadužena zemlja (dug Srbije je 30 milijardi evra) i taj dug ne prelazi 60 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), ali nije samo u tome problem, nego u onome što se zaduživanjem finansira. Novac je nedavno dobilo 1,8 miliona građana Srbije, dakle, to je kao da si bacio u vetar 180 miliona evra! I to samo da bi vlast kupila glasove građana pred izbore. Ekonomska politika Srbije nije odgovarajuća. Ova zemlja može mnogo bolje, jer imamo dovoljno resursa da živimo kvalitetnije!
Na našem “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice. OVDE
* Gde su glavne greške ekonomske politike?
Možemo da rastemo po stopi od 6-7 odsto godišnje. Naš BDP je veoma nizak i u sledećih pet godina moramo da ga dupliramo.To ne možemo sa ovakvom politikom prodaje resursa. Niti sa politikom da najbolje resurse vode nestručni ljudi. U EPS-u ćemo, na primer, ove godine imati gubitak od milijardu evra, umesto dobitak od 1-2 milijarde! Jer, mi uvozimo struju umesto da je proizvodimo.
Umesto da se građanima i privredi cena kilovat sata podiže sukcesivno, privredi je naglo podignuta za 60 odsto, a građanima će odmah posle izbora. I, umesto da novac od tog povećanja ide u dobit, u reinvestiranje, ili gradnju novih kapaciteta – otići će u pokriće gubitaka. A, za nove investicije moraćemo da se zadužimo.
* Kako će događaji u Ukrajini uticati na našu ekonomiju? Upozoreni smo iz EU da ne smemo da „profitiramo“ od otvaranja tržišnih mogućnosti. Aviotransport je već „aterirao“, broj letova na relaciji Beograd-Moskva je prepolovljen u odnosu na narasle potrebe. Predstavnik Privredne komore Srbije u Moskvi je izvestio da dva najveća ruska trgovinska lanca žele da povećaju plasman naše robe. Možemo li da iskoristimo šansu?
– Rat u Ukrajini će sve mnogo koštati jer ćemo svi plaćati veću cenu energenata. S obzirom na skok cena na tržištu, Rusi tu nemaju braću, nemaju nikoga. A problem plaćanja gasa ostaje da se rešava, neće biti cena tako niska kao sada. Ono za šta sada imamo šansu je da vratimo NIS u naše ruke. Bio sam protiv načina na koji je prodat pre 15-tak godina i niske cene za koju smo ga prodali. Sada treba da kupimo 6-7 odsto da bi postali većinski vlasnik i izbegli probleme sa naftom, a idealno bi bilo da ga otkupimo celog i da se dogovorimo sa Rusima kako da platimo.
Pratite nas na mreži VKontakte bez cenzure – OVDE
– Dobro je za nas i što će na svetskom tržištu doći do korekcije cena određenih proizvoda kao što su žitarice. To je šansa da naši poljoprivrednici stanu na noge. Mi imamo svoju hranu. I ulje će biti svetski problem jer Ukrajina izvozi 75 odsto suncokretovog ulja u svetu. Takođe, cena metala je „otišla u nebesa“. Cena čelika je skočila 40 odsto. Nikl je skočio, ali ne zbog rata već kiksa velikog trgovca iz Kine koji je bio „kratak“ 120.000 tona na zalihama. Za tri dana je izgubio 1,2 milijarde dolara jer nije mogao brzo da nadomesti nedostatak.
* Šta da očekujemo na planu stranih investicija? Srbija je i dalje zemlja koja novac svojih građana poklanja – strancima. Zašto se stimulacije ne daju domaćim investitorima?
Korupcija je i tu ogromna. A uvek sam protiv takve politike. Da smo ogromne pare poklonjene strancima, dali našim firmama – efekti bi bili mnogo veći! Kada strani investitori potroše pare i istekne obaveza rada njihovih kompanija u Srbiji od pet godina, mnogi stranci ugase, zatvore fabriku ili kompaniju i prosto odu iz Srbije. Drugo, neko misli da je dobro za Srbiju da imamo jeftinu radnu snagu. Neko dođe na jug zemlje i zaposli hiljadu slabo plaćenih ljudi i misli da je rešio problem! Ja mislim da je trebalo da se taj novac uloži u pokretanje zemljoradnje!
Danas ne obrađujemo 1,3 miliona hektara zemlje. To je ravno zločinu. Toga nema nigde u svetu. Moramo to popraviti – i uvođenjem poreza na neobrađenu zemlju, jer se uvek nešto može gajiti – ako ne voće i povrće.
– Možemo da gajimo industrijsko bilje, kao što je vrba kojom bismo rešili problem energetike Srbije (o tome nešto kasnije) , ali moramo i finansijski stimulisati ljude. Moramo obrađivati zemlju, jer će odsad hrana biti važna i značajna, isto kao i energenti!
– Putin ne rešava samo pitanje nacionalizma, nego i resursa, budući da su Rusija, Ukrajina i Kazahstan zemlje koje proizvode i kontrolišu hranu za pet milijardi ljudi na svetu! Bogati svet će morati to da plati, snaći će se, ali ko će da nahrani siromašnu Afriku, Indiju i deo Kine?
* U šta prvo treba uložiti da se poveća proizvodnja u poljoprivredi i granama privrede koje su za nju vezane?
– Već 20 godina govorimo da treba da navodnjavamo obradive poljoprivredne površine, a mi do danas navodnjavamo samo 1,5 odsto zemlje. Kad rešimo navodnjavanje, dupliraćemo prinose. Zatim, dokle da izvozimo kukuruz i pšenicu? Trebalo bi da pokrenemo prerađivačku industriju i gajimo mnogo veći stočni fond u Srbiji koja ima izvanredne uslove za podizanje stočarstva. – Ratarskim proizvodima, koje sada izvozimo, treba podizati stočni fond, pa izvoziti meso!
* Odakle državi novac za to?
– Umesto 180 miliona evra godišnje za strane investitore, treba dati po 100.000 evra za naših 180 preduzeća, pa da vidite efekat! Omogućiti navodnjavanje zemljišta, oranica, voćnjaka, pa da vidite sjajne rezultate.
– Holandija ima prihode od poljoprivrede u visini od 30 milijardi, a Srbija samo tri milijarde evra godišnje od poljoprivrede. Samo treba da primenimo što i oni. Ili, na primer, ono što rade Francuzi u poljoprivredi.
– Čak i ako novca nema, za to se treba zadužiti, jer će se takva investicija vratiti za 5-6 godina, sa dodatnim profitom.
Za ovih 100-200 evra koliko je podeljeno, mogla je cela Srbija da se navodnjava, a penzionerima u sledećih deset godina, svake godine moglo bi da se pokloni najmanje po 100 kilograma brašna, na primer!
* Zvanična politika je da hoćemo da budemo kao članice EU, a ne radimo kao one. Zašto?
– Zato što imamo nestručne ljude. Nas ograničava mozak. Ko je danas car Srbije, ko o svemu odlučuje? Jedan čovek. To tako ne može. Morate imati sposobne ljude, sposobne ministre. A mi ne znamo ni ko su ovi naši ministri, ni čime se bave. I da li oni uopšte odlučuju o bilo čemu…
– Klub privrednika okuplja 30 odsto naše privrede, a ministarka privrede Anđelka Atanasković nam se nijednom nije javila! Mi stalno imamo inicijativu, ali ona ne sme da dođe. Nas koriste samo u vreme predizborne kampanje da kažu da su tajkuni opljačkali zemlju. Kamo lepe sreće da imamo još 10-12 hiljada „tajkuna“… tada bi Srbija imala prosperitet.
Evo i kako! Da zasadimo vrbe na 200.000 hektara (od 1,3 miliona hektara koje ne obrađujemo) dobićemo energiju kao od 4 miliona tona nafte, a to znači da se svi gradovi u Srbiji mogu od te drvne mase da se greju pet zimskih meseci.
Od te mase vrbe proizvodili bismo i struju i toplotu i više nam ne treba uvoz gasa, lož ulja, pa ni uglja. Dakle, država Srbija bi na taj način rešila problem grejanja i snabedanja energijom i imala – dobijala još tri milijarde godišnje!
– Ovo je borba oko toga ko će imati veću kontrolu nad resursima i ko će čime da upravlja. Amerikanci su ulaskom u Libiju i Irak i pokušajem da uđu u Siriju hteli da preuzmu kontrolu energenata u svetu. Ovo je kontraudar. Rusi su hteli da pokažu da mogu da kontrolišu i energente, ali i hranu.
– Ovo je propast svetskog globalizma. Sa tim smo završili. Sad ostaje pitanje kako će se izvršiti restrukturiranje liberalne ekonomije. Epl plaća IT stručnjaka 25.000 evra mesečno, a naša cela srpska porodica koja se bavi poljoprivredom ima 3.000 profita godišnje. Kako je to moguće?
– Bez mobilnog telefona može da se živi, ali bez hrane i grejanja ne može. Sada gledamo sukob vrednosti. Zapadni svet nam je nametnuo da telefon košta 1.200 evra – kao da je to stvarna vrednost. To mora da se resetuje!
– Tona đubriva je 900 evra, a tona pšenice šest puta jeftinija! Kako je to moguće!? Ovaj rat u Ukrajini je i rat za pravedno određivanje cene resursa.
– Mi imamo rezerve bakra za sledećih 55 godina. Kinezi će od sledeće godine proizvoditi 180.000 tona bakra, šest puta više nego što smo mi do sada godišnje proizvodili, od čega će zarađivati milijardu evra godišnje, plus 1.500 kg zlata i 14 tona srebra. Dakle, ukupno oko jedne milijarde i 200 miliona evra. Srbija ima nisku rudnu rentu na cenu koncetrata bakra, tako da će ona od ovoga imati dobit od samo 50 miliona evra.
* Predlažete nacionalizaciju? Je li to izvodljivo?
– To treba da se vrati u vlasništvo Srbije: rudnik bakra i zlata, NIS… Sve je moguće, ne govorim da im uzmemo nego da platimo, da ponudimo da deo bakra izvoze u Kinu. Nama treba za industriju oko 4.000 tona mesečno, a rudnik sada proizvodi 15.000 tona.
– Neka 11.000 izvozi u Kinu, evo im za menadžment 10 odsto, a ovo ćemo da prodamo građanima Srbije da imaju godišnje, na svojih hiljadu evra, trideset odsto profita.
* Šta još treba vratiti od velikih strateških resursa?
– Treba dovesti u red EPS. To je neophodno.
* Šta Srbija dobija eksploatacijom litijuma?
– Zagadili smo najplodniju zemlju da bi se vadio litijum. Za to moraš da budeš lud ili je u pitanju veliki novac, tačnije korupcija! Nije ovde reč o tome da država vadi litijum, dobije od toga 5 milijardi evra godišnje i deli narodu da se podigne standard. Nego su rešili da zagade životnu sredinu i daju rudu drugome, za neku malu rudnu rentu. A oni koji su doneli tu odluku otići će sutra da žive u Dubaiju.
* A kako stojimo sa vodnim resursima, neophodnim za navodnjavanje?
– Vodu treba da čuvamo, imamo je dovoljno.
* Kakve probleme bismo mogli da imamo u pogledu snabdevanja gasom preko Bugarske?
– Bugari su bili najavili zatvaranje gasovoda iz Rusije, ali na sreću su nam iz EU odobrili dalji uvoz gasa i nafte. Valjda su Bugari primetili da jednoj Nemačkoj treba sedam godina da izgradi nove terminale i da pređe na upotrebu tečnog američkog gasa (LNG). Za to su potrebna ogromna sredstva. U pitanju su milijarde evra. A odakle i da napune gasom te cevovode?
– Katar je rekao da mu treba sedam godina da dostigne isporuku 70 milijardi metara kubnih gasa od 170 milijardi potrebnih evropskim zemljama. Trebalo bi da se izgradi cela nova flota od 500 brodova za prevoz. Ko će u tu izgradnju da investira toliko mnogo novca? Brodar mora da ima garanciju da će raditi bar deset godina da bi mu se investicija isplatila, a ko će to da im garantuje, kad sutra opet mogu u Evropi da kažu – mi sad opet volimo Ruse!
– Što se Srbije tiče, mi nemamo kapacitet da zamenimo gas. Trošimo 13 miliona kubnih metara gasa dnevno. Voziti LNG preko Crne Gore, Grčke ili Dunavom – za to nema šanse, to je neizvodljivo.
* U Rusiju i Ukrajinu smo izvozili milijardu dolara, pretežno hrane. Kako to da nadoknadimo?
– Moramo tražiti alternativna tržišta ili prerađivati. Uvek govorim da treba da gledamo da snabdemo domaće tržište, tako da budemo samodovoljni u svemu. I sa i bez rata u Ukrajini bi se desilo da moramo da obezbedimo što više svojeg da ne bi uvozili energente, hranu, medikamente i da imamo dobro školstvo. Izvozna šansa nam je zdrava organska hrana i dobro meso. Umesto da drugim zemljama prodajemo kukuruz, kao što to činimo sada, a onda te zemlje trećim zemljama prodaju meso, trebalo bi da s tom praksom stanemo i da mi prodajemo meso, voće i povrće. Ali, vlast gleda samo do prekosutra.
* Hoće li EU iskoristiti šansu da dobije kvalitetne proizvode iz Srbije koje nećemo poslati u Rusiju?
– Oni neće prekinuti svoje dugogodišnje odnose sa Čileom, Južnom Afrikom, Namibijom itd. odakle se avionima snabdevaju svime što im treba.
– Brodovi za transport tečnog gasa LNG predstavljaju svojevrsnu vezu između mesta gde se prirodni gas ukapljuje i terminala za pomorski uvoz, gde se isporučuje i ponovno gasifikuje. Samo 13 brodogradilišta u svetu sposobno je da konstruiše brodove za transport LNG-a, a za izgradnjubroda je potrebno između 20 i 35 meseci. U svetu posluje oko 500 LNG transportera, koji prevoze najviše do 6 miliona m3 tečnog prirodnog gasa. To je sve malo i nedovoljno.
– Savremeni brod za transport LNG-a obično je dugačak oko 300 metara i širok 42 metra. Iz američkog Centra za tečni prirodni gas ističu: „Čak i sa većinom svetskih brodova za transport TNG koji trenutno isporučuju svoj teret Evropi nema dovoljno TNG-a na vodi, bez obzira da li dolazi iz Sjedinjenih Država ili bilo gde u okolini ili u svetu, da ublaži (nestašicu) ako Rusija prekine sve isporuke“.
– Ako bi počeli danas, za to bi bilo potrebno više godina – a vremenski okvir od pet do sedam godina je realan.
* Gde je naša najbolja izvozna šansa?
– U regionu. Dobro je da je tržište što bliže. Spominjanje Albanije služi u političke svrhe, reflektuje odnos Vučića i Rame, a albansko tržište nema značaja jer je vrlo malo.
*A zašto imamo strah od velikih tržišta? Ne usuđujemo se da sklapamo poslove u Kini i Rusiji. Zašto država ne stane iza strateških proizvođača i strateškog masivnog izvoza?
– Kad država stvori uslove, kao navodnjavanje i obezbedi druge resurse, onda privatni sektor sve to može sam da reši. Nama je šansa tržište u Africi, gde živi milijardu ipo ljudi! Imamo dobre kontakte tamo. Ali nam trebaju i dobri proizvodi, što znači tehnologija i sirovina. I naravno, koncentratori (jake zadruge), jer treba da prodajemo 2.000 tona, a ne 20 tona neke robe.
* Mislite na zadruge?
– Zadruge imaju smisla. Moramo da ukrupnimo zemljišne posede, da uvećamo posedesa pet na dvadeset, pedeset i više hektara, jer su posedi u Srbiji nefunkcionalni, usitnjeni. A ti krupniji posedi dobro funkcionišu u mnogim državama sveta!
* Ka EU idemo već 20 godina. Ima li to smisla?
– A gde ćemo drugo? Mesto nam je u Evropi. Bilo bi idealno da se iskoristi situacija i da se uđe preko reda, kao Bugarska i Rumunija. Ako nastavimo ovako, to će da traje. Evropa ima svoje probleme, neki nisu za proširenje, a Srbija im ne treba sa ovakvim institucijama i ovakvom kaskajućom ekonomijom. Ali, sa resursima i uz pravilno postavljene planove i stručne ljude, možemo da dostignemo nivo jedne Slovenije i budemo ispred Hrvatske. Nas korupcija godišnje košta 2,5 milijarde evra! Treba nahraniti 700.000 ljudi u vladajućoj koaliciji.
* Šta je potrebno za kvalitetno državno školstvo i zdravstvo? I da li to ima previše socijalističkog prizvuka za ovaj liberalni svet kapitala?
– Treba samo politička odluka. Pogledajte Britaniju, zašto kod njih odlazi 700.000 studenata iz sveta svake godine? A znate kakve mi pametne ljude imamo? Svi bi se vratili kad bi stvari postale normalne. To znači da pravi ljudi dođu na pravo mesto. Ja bih radio besplatno, pare me ne interesuju. Ali bih napravio – državu. Da predsednik, tužilac, lekar imaju adekvatne plate, a ne da su podložni korupciji. Za to postoji novac! Korupcijom gubimo nekoliko milijardi evra svake godine, to treba da se zaustavi!
* Gde je glavna korupcija?
– Burazerski poslovi, stranačko zapošljavanje koje ide dotle da u javnim preduzećima imamo ljude koji su na spisku zaposlenih, a ne dolaze na posao. Ali, glavno je građevinarstvo i sve investicije. Mi jedan kilometar puta platimo 8-9 miliona evra, a treba da košta 3-4 miliona evra.
– Svaka državna investicija je korupcija. Ako hoćete da gradite, morate da platite dozvolu (date mito) državnom funkcioneru od 50.000 do 100.000, ili 200.000 evra. Oni znaju koliko ste vi tačno „dobri“ – na dobitku, pa kažu – ne možeš samo ti, daj da i mi budemo „dobri“. Svaki tender u javnom preduzeću je korupcija.
– Konkretno, to izgleda ovako: Program je 500.000 evra, on kaže – evo ti milion evra, a razliku delimo“.
Blinken: Sankcije protiv sedam lica sa Zapadnog Balkana
Američki državni sekretar Entoni Blinken objavio je 11. aprila da su Stejt department i Ministarstvo finansija SAD preduzeli akciju da sankcionišu aktere na Zapadnom Balkanu za destabilizujuće i koruptivne aktivnosti. Na listi je sedam lica iz ovih zemalja Zapadnog Balkana, kojima je zaplenjena imovina, blokirani bankarski računi i zabranjen ulazak u SAD.
Ta akcija bi trebala da zahvati i Srbiju.
Kriminal u drvnoj industriji – to je čudo!
Kupuju autobuse iz Turske koji „crknu“ posle tri godine, plate kao da su uvezeni iz Belgije. Samo da se uzme „lova“. Briga ih za građane ili penzionere, bitna im je „lova“.
A najveću korupciju otkriću javnosti uskoro – šta se radi u drvnoj industriji! To je – kriminal. To je čudo!
Razgovor vodili: Diana Milošević, Milan Mile Tomić i Jovo Vukelić
