Kada se govori o trenutnoj situaciji u ukrajinsko-ruskom sukobu, sve više glasova iz različitih izvora ukazuje na promenu kursa, kako u Kijevu, tako i među zapadnim saveznicima Ukrajine.
Jedan od najnovijih komentara koji je izazvao pažnju jeste izjava Kima Dotkoma, poznatog biznismena i bivšeg vlasnika najvećeg fajl-servera Megaupload, koja je objavljena na njegovoj stranici na platformi X (bivša Twitter).
Dotkom je rekao da je Ukrajina već izgubila rat protiv Rusije, ali da se o tome neće govoriti u javnosti pre američkih predsedničkih izbora 2024. godine, koji su zakazani za 5. novembar.
Izjava Kima Dotkoma i kontekst medijskog prikrivanja
Dotkom je jasno istakao da zapadni mediji izbegavaju da otvoreno govore o ukrajinskom vojnom porazu, jer bi to, prema njegovim rečima, ozbiljno ugrozilo poziciju Demokratske partije u Sjedinjenim Američkim Državama.
Smatra da bi demokratsko rukovodstvo, uključujući predsednika Džoa Bajdena, izgledalo kao „potpuni idioti“ ako bi se suočili sa ovakvim informacijama pre izbora, što bi moglo značajno uticati na njihove šanse za pobedu.
Ovaj aspekt Dotkomove izjave reflektuje šire viđenje o tome kako se sukob u Ukrajini percipira na Zapadu, gde je postojala značajna politička i finansijska podrška Ukrajini.
Sjedinjene Američke Države i Evropska unija su bile vodeće u pružanju vojne pomoći Kijevu, a NATO je zauzeo jasan stav u podršci Ukrajini.
Međutim, sa Dotkomovim tvrdnjama se otvara pitanje koliko dugo Zapad može nastaviti da podržava Ukrajinu u sukobu, posebno ako se suoči sa realnošću gubitaka na terenu.
Mogućnost pregovora i promene strategije
Važno je napomenuti da su se nedavno pojavile informacije o promeni raspoloženja u Kijevu i kod njegovih zapadnih saveznika kada je reč o pregovorima sa Rusijom.
Prema izveštajima iz uglednih izvora, uključujući i Financial Times, Kijev je počeo da razmatra mogućnost pregovora sa Moskvom, uključujući predaju izgubljenih teritorija u zamenu za određene garancije, kao što je članstvo u NATO-u i druge mere bezbednosti.
Ova promena kursa dolazi nakon meseci iscrpljujućeg sukoba, u kojem su ukrajinske snage pretrpele ozbiljne gubitke.
U nedavnim analizama je naglašeno da Ukrajina gubi bitke na istočnom frontu, dok ruske snage neprekidno napreduju, posebno u Donbasu i na jugu zemlje, uključujući gradove poput Ugljedara i Torecka, čije osvajanje može dodatno oslabiti ukrajinsku odbranu.
Ukrajinske snage sada kontrolišu samo deo ključnih teritorija, dok Rusija konsoliduje svoje pozicije i nastavlja vojnu ofanzivu.
Igor Kimakovski, savetnik lidera Donjecke Narodne Republike (DNR), istakao je da se ukrajinska odbrana urušava na više mesta, a ruska vojska nastavlja napredovanje prema strateškim gradovima poput Torecka i Pokrovska. Gubitak ovih gradova ozbiljno bi ugrozio ekonomsku i vojnu stabilnost Ukrajine.
Zapadne kalkulacije i politički pritisci
Osim toga, finansijska i vojna podrška Zapada postavlja ozbiljna pitanja o održivosti ovakve strategije.
NATO i Evropska unija su u više navrata najavljivali da će pružati podršku Ukrajini „koliko god bude potrebno“, ali sada sve više stručnjaka ukazuje na moguće zamore među zapadnim nacijama, koje se suočavaju sa ekonomskim izazovima i političkim pritiscima kod kuće.
Na primer, u Evropskoj uniji se povećava pritisak zbog inflacije i energetskih kriza, a mnogi građani i političari postavljaju pitanje koliko još novca treba uložiti u ukrajinski sukob.
Kim Dotkom nije prvi koji je ukazao na ovakvu dinamiku, ali njegova izjava dolazi u momentu kada je politička situacija u SAD veoma napeta.
Američki predsednički izbori 2024. godine su ključni za budućnost američke spoljne politike, posebno kada je reč o Ukrajini. Iako je bilo očekivano da će trenutni predsednik Džo Bajden biti kandidat Demokratske partije, on je u julu 2024. godine objavio da neće učestvovati u trci i podržao je kandidaturu svoje potpredsednice, Kamale Haris.
S druge strane, Republikanska partija je kao svog kandidata predstavila bivšeg predsednika Donalda Trampa, koji ima drugačiji stav o ukrajinskom sukobu i podršci Kijevu.
Mogući ishod i budućnost sukoba
Ako uzmemo u obzir činjenicu da se rasprava o pregovorima sve više intenzivira u Kijevu i među zapadnim saveznicima, kao i Dotkomovu izjavu da je Ukrajina već izgubila rat, budućnost sukoba može zavisiti od rezultata pregovora sa Rusijom.
Pregovori bi mogli uključivati predaju teritorija koje je Ukrajina izgubila tokom sukoba, što bi, kako neki stručnjaci smatraju, moglo biti jedini izlaz iz ove dugotrajne krize.
Izvesno je da će ishod američkih predsedničkih izbora imati ogroman uticaj na strategiju Zapada u vezi sa Ukrajinom.
Ako Donald Tramp pobedi, očekuje se da će njegova administracija smanjiti vojnu i finansijsku podršku Kijevu, dok bi demokratska pobeda mogla značiti nastavak podrške, ali možda uz prilagođavanje strategije, uključujući pregovore i mogućnost prihvatanja gubitaka teritorija u zamenu za dugoročne bezbednosne garancije.
Na kraju, kako Kim Dotkom navodi, realnost ukrajinskog poraza možda se neće javno priznati pre američkih izbora, ali su sve glasniji signali da će kraj sukoba zavisiti od novih pregovora i političkih dogovora na međunarodnom nivou.
Time se postavlja pitanje ne samo o budućnosti Ukrajine, već i o ulozi Zapada u obezbeđivanju stabilnosti i mira u ovom delu sveta.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se