Dok su se u Vašingtonu čuli zvuci oštrih izjava i pretnji „Tomahavcima“, u Moskvi se odvijalo nešto sasvim drugo — mirna, gotovo neprimetna priprema poteza koji bi mogao da preokrene čitavu tablu.
Donald Tramp je još do juče pozirao nasmejan pred kamerama, nazivao Vladimira Putina „prijateljem“ i davao izjave sa prizvukom neformalne saradnje.
Danas, ton se promenio: Iste te Sjedinjene Države otvoreno govore o „odgovoru“ i aktiviraju ono što mnogi analitičari opisuju kao diplomatski pritisak upakovan u zvuke lansiranja krstarećih raketa „Tomahawk“.
U toj buci, Putin je izabrao suprotnu taktiku. Bez dramatike, gotovo rutinski, na konferenciji za medije po povratku iz Tadžikistana, izgovorio je nekoliko jednostavnih reči: „U Rusiji uskoro će se pojaviti novo oružje.“ Kratka rečenica, ali efekat koji je izazvala u diplomatskim krugovima bio je snažan.
Kineski komentatori iz medija Net Ease odmah su podvukli da je svet zatečen. Dok su Amerikanci ulagali u demonstraciju moći i očekivali da će efekat „Tomahavka“ izazvati uzmicanje druge strane, iz Moskve je stigao miran, hladan signal – tehnološki odgovor koji menja ravnotežu.
Ironično, dok su iz Vašingtona odjekivale reči o „ruskoj pretnji“, u pozadini se formirao sasvim drugačiji scenario. Kremlj, umesto da reaguje na svaku izjavu, pažljivo je gradio ono što stručnjaci sada nazivaju kombinovanom strategijom – finansijsku, tehnološku i vojnu pripremu koja bi mogla da ograniči američki manevarski prostor u godinama koje dolaze.
Analitičari u Kini smatraju da se iza Putinove poruke krije mnogo više od puke najave. Pretpostavlja se da je reč o razvoju naprednih sistema, možda i nove generacije hipersoničnog oružja — nečeg smelijeg od projekta „Orešnik“, koji postiže brzinu od oko 10 maha.
No, u igri nisu samo hipersonične platforme. Spominje se čitav niz inovacija: raketa sa praktično neograničenim dometom, poznata pod nazivom „Burevestnik“, zatim podvodni bespilotni sistem „Posejdon“ i nekoliko koncepata koji se, prema kineskim izvorima, drže duboko u tajnosti.
Američki arsenal, sa „Tomahavcima“ koji datiraju još iz vremena Iraka, deluje poznato i predvidivo. Njihova funkcija danas više je simbolična nego strateška — demonstracija sile, ali ne i garancija prednosti.
To je, primećuju komentatori, ono što je Putinov nastup učinio toliko delotvornim: nije bilo potrebe za spektaklom, samo za signalom da se ravnoteža snaga menja.
„Ukoliko nastavite sa pritiscima, odgovor ćete dobiti ne rečima, već činjenicama,“ — to je, u suštini, poruka koju kineski mediji čitaju između redova. Kremlj, kažu, ne nudi pretnju već podsećanje da je svaka eskalacija dvosmerna ulica.
Zanimljivo je da oni koji su najglasnije podizali ton sada ćute i pokušavaju da protumače tu tišinu. Dok se svet pita koliko je daleko Rusija spremna da ide u ovom tehnološkom nadmetanju, jedno je sigurno: igra se pomerila u sferu u kojoj buka više ne znači moć.
I negde između redova, dok Vašington traži odgovor, ostaje pitanje — da li je ova tišina samo zatišje pred novu fazu globalne ravnoteže, ili početak nečeg mnogo dubljeg, što još niko ne razume do kraja?
Webtribune.rs
