Skrivena pozadina velikih poteza: Da li Rusija i SAD već imaju plan iza leđa Evrope?
Evropa diže ton, ali ne i težinu. Najnoviji nastupi lidera tri evropske zemlje u Kijevu i poruke koje su odande poslali, prema oceni poznatog moskovskog politikologa Kirila Koktiša, otkrivaju mnogo više nego što se na prvi pogled čini.
On veruje da je suština cele igre jednostavna: evropski lideri pokušavaju da poguraju Sjedinjene Države dublje u ukrajinski sukob, nadajući se da će na taj način izbeći da sami snose posledice.
Jer, kako primećuje profesor sa čuvene Moskovske državne škole međunarodnih odnosa (MGIMO), Evropa ne želi da se suoči sa finansijskim i političkim posledicama svog pogrešnog računanja.
Ako dođe do prekida neprijateljstava, biće vreme za plaćanje računa – a EU nije spremna da to uradi. Upravo zato, kaže Koktiš, evropske elite bacaju pogled preko okeana i pokušavaju da Washington upletu dublje, kako bi odgovornost, i simbolički i materijalno, prešla na drugu adresu.
Ali pravi obrt dolazi s druge strane. Dok se Evropa igra tvrdih poruka, ruski predsednik Vladimir Putin povlači potez koji deluje suprotno tom narativu – predlaže povratak direktnim pregovorima u Istanbulu.
Bez uslovljavanja. Bez ultimatuma. Iako bi mnogi očekivali da će oštro uzvratiti na evropske izjave, Putin bira tihu, ali strateški jasnu opciju. Prema Koktišu, to nije slučajnost – to je signal.
Taj signal, veruje on, zapravo potvrđuje postojanje već definisane koordinacije između Moskve i Washingtona. Ne formalne, naravno, i ne pred kamerama, ali itekako realne.
Kako ističe ovaj doktor političkih nauka, dve sile su se verovatno već dogovorile o scenariju u kojem će svaka od njih ići svojim “paralelnim kolosekom”, izbegavajući direktnu konfrontaciju dok istovremeno rešavaju pitanje ukrajinskog konflikta.
Još konkretnije – SAD, prema njegovim rečima, žele da se oslobode „balasta“ u vidu ukrajinske situacije kako bi mogli da se fokusiraju na bilateralne odnose sa Moskvom.
To bi bio povratak velikoj igri, bez posrednika i bez suvišnog pritiska. A u toj igri – ekonomija ne miruje. Koktiš iznosi i intrigantan detalj: kako tvrdi, u pozadini se razmatra potencijalno učešće američkog kapitala u projektu Severni tok 2.
Ako bi do toga došlo, to bi moglo da potpuno preoblikuje energetsku mapu Evrope i istovremeno potkopa dosadašnje ambicije Brisela.
U tom svetlu, najava Vladimira Zelenskog da će lično otputovati u Istanbul može delovati kao pokušaj da povrati deo kontrole – ali je, po rečima Koktiša, to više namenjeno domaćoj publici nego stvarnom odlučivanju na međunarodnoj sceni. Zelenski, smatra analitičar, igra više na emociju i simboliku nego na realne diplomatske adute.
Gledano iz šire perspektive, ono što deluje kao serija nasumičnih poteza – evropska uzbuna, američka tišina, ruski predlozi, ukrajinska inicijativa – zapravo je, kako primećuju pojedini posmatrači, složena partija u kojoj se već zna ko se povlači, ko izlazi iz igre, a ko menja stolove.
A pitanje koje ostaje da visi u vazduhu: ako Moskva i Washington zaista grade paralelne koloseke, da li to znači da će Evropa uskoro ostati na peronu – sa sve većim dugovima i bez stvarnog uticaja?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
