Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da je hrvatski član Predsedništva Željko Komšić uradio „fenomenalnu“ stvar za Srbe, time što je pokrenuo pitanje priznanja nezavisnosti Kosova u Predsedništvu BIH.
„Imaćemo odluku da BiH ne priznaje Kosovo i zvanično i konačno. Komšićev zahtev da se raspravlja o priznanju nezavisnosti Kosova vidim kao inat politiku na kojoj sam mu zahvalan“, kazao je Dodik u intervjuu za portal Srpskainfo.
Prema njegovim rečima, nije bilo drugog načina da BiH i zvanično zauzme stav o Kosovu, a da neko ne pokrene pitanje priznanja u Predsedništvu BiH.
„Glupo bi bilo da sam to uradio ja, pa glasao protiv“ naveo je on.
Dodik je rekao da je na Predsedništvu BiH pokrenuo pitanje premeštanja Ambasade BiH u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalem smatrajući da je to „mala cena za veliku dobit koju bi BiH mogla da dobije od SAD, kojima je izraelsko pitanje konstanta spoljne politike“.
„Druga dva člana Predsedništva vole da se hvale da su prijatelji SAD, sve dok ih ne dovedete pred konkretan čin da to i pokažu. I tako se otkrije da u stvari govore jedno, a rade drugo“, kazao je on.
Komentarišući Komšićevu izjavu da je koncept konstitutivnosti u BiH prevaziđen, da ne postoji u Evropi i da niko nema eksluzivno pravo da predstavlja celi narod, Dodik je istakao da je BiH je sastavljena od dva entiteta i tri konstitutivna naroda i da bi ukidanje bilo koga od ta dva principa vodilo ukidanju BiH.
Upitan da li je za moguće „raspakivanje“ Dejtonskog sporazuma, srpski član Predsedništva BiH je rekao da je on za doslednu primenu izvornog teksta Dejtonskog sporazuma.
„Nisam ni za kakvu intervenciju koja bi Republici Srpskoj oduzela bilo šta od onoga što je dobila sporazumom. U tom pravcu mogu razgovarati sa onima koji smatraju da bi Republika Srpska mogla da dobije više od ovoga šta ima“, naglasio je Dodik.
Govoreći o mogućnosti da BiH sledeće godine dobije kandidatski status, on je ocenio da je „EU politički subjekt i da je, ma koliko se govorilo o uslovima neophodnim za pridruživanje, jasno da je takva odluka u suštini uvek politička“.
„Naravno, biće važno šta ćemo mi uraditi na tom putu, ali od političke volje Brisela će zavisiti hoćemo li dobiti kandidatski status“, istakao je Dodik.
Govoreći o situaciji u Crnoj Gori, on je rekao da očekuje da će nova vlada Crnu Goru učini boljim i pravednijim mestom za život svih građana, a posebno Srba, koji su, kako je naveo, trpeli različite vidove napravde tri decenije.
„Po pitanju Republike Srpske očekujem bolju saradnju nego što smo imali s Crnom Gorom u nekom prethodnom periodu. Mi smo ne samo susedi, mi smo braća, rodjaci i kumovi s dve strane granice. Ako je to tako, a jeste, onda i moja očekivanja idu u tom pravcu“, kazao je srpski član Predsedništva BiH.
Govoreći o poseti Zagrebu, Dodik je ocenio da Hrvatska „neće skrštenih ruku posmatrati obespravljivanje Hrvata u BiH“.
„Potpis na Dejtonskom sporazumu stavile su i Srbija i Hrvatska i ovo je signal da Hrvatska neće biti puki posmatrač dešavanja u BiH“, ocenio je on.
Dodao je da on ima kapacitet i legitimitet, kao srpski član Predsjedništva BiH, da govorim u ime Srba, koji su ga ogromnom većinom birali na prošlim izborima, a da zvanični Zagreb ne smatra da treba da razgovara sa (hrvatskim članom Predsedništva BiH) Komšićem, koga, kako je naveo, vide kako „parazitira na hrvatskom biračkom telu“.
„Ne spore mu legalitet, ali o Komšićevom legitimitetu ni oni više ne žele da razgovaraju“, zaključio je Dodik.
Upitan zašto se nije oglasio povodom situacije u Nagorno-Karabahu, dok su bošnjački političari stali na stranu Azerbejdžama, srpski član Predsedništva BiH je rekao da se Republika Srpska trudi da i sa Jermenijom i Azerbejdžanom ima prijateljske odnose.
„Kada vam se prijatelji svadjaju, onda vi treba da činite sve da tu svadju zaustavite, pozivajući i jedne i druge da se uzdrže. Mi nismo navijači, i smatram nepristojnim takvu vrstu politike u oružanom konfliktu“, kazao je Dodik.
On se nada da će razum prevagnuti i da će sukobi uskoro prestati.
(Beta)
