Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ponovo je izazvao pažnju javnosti tvrdnjom da su strane sile planirale njegovo uklanjanje — i to ne kroz institucije, već na drastičan način koji podseća na metode koje se ne pominju često u diplomatskim krugovima.
U intervjuu za „Večernje novosti“, Dodik je izjavio da je, prema informacijama koje su mu preneli jedan evropski premijer i trojica predsednika država, u Bosnu i Hercegovinu prebačena britanska jedinica od oko 40 vojnika, sa zadatkom da ga fizički ukloni, a da ceo slučaj bude predstavljen kao pokušaj njegovog otpora tokom hapšenja.
Taj scenario, kako tvrdi, nije bio običan manevar već planski potez — „čovek je problem, ako nema čoveka, nema ni problema“, rekao je Dodik. Njegove reči deluju dramatično, ali ih izgovara staloženo i bez znakova povlačenja.
U pozadini svega, ponovo se nalazi pitanje legitimiteta Kristijana Šmita, kojeg Republika Srpska ne priznaje kao visokog predstavnika. Dodik jasno poručuje: „On nije legitiman.
Odluke koje donosi nemaju osnovu, ali sam prinuđen da ih poštujem jer se koriste kao alat za politički progon.“ Odbio je bilo kakav susret sa Šmitom i naveo da se, za razliku od nekih drugih zvaničnika koji se kasnije izvinjavaju, dosledno drži svog stava. Neki su, kako kaže, i dalje u tajnim kontaktima sa njim.
Govoreći o bezbednosnoj situaciji, Dodik ističe da ne oseća izolaciju, iako je, kako tvrdi, meta intenzivnog nadzora. Prema njegovim rečima, aktivirana je Agencija za istrage i dokumentaciju (AID), nekadašnja ratna obaveštajna struktura iz Sarajeva, koja prati svaki njegov korak, uključujući i prelazak granica.
Poručuje im da ne pokušavaju ništa na teritoriji Republike Srpske jer bi to, kako kaže, bila velika greška.
Dodik je podvukao da se ne povlači, čak ni ako bi došlo do učešća međunarodnih snaga. „Neću se skloniti ni ako dođe NATO da me hapsi“, izričit je.
Iza ove odlučnosti, kako tvrdi, stoji i narodna podrška. Poziva se na poslednja istraživanja koja ga pozicioniraju sa 62 odsto podrške među građanima, dok njegova stranka SNSD ima 40 procenata — a uz koalicione partnere, dostižu čak polovinu ukupnog biračkog tela.
Na osnovu toga, kaže da njegova politika ima jasan demokratski legitimitet, dok pokušaji da ga se politički ili institucionalno oslabi dolaze upravo zato što predstavlja stabilnu osovinu Republike Srpske.
Dodik ukazuje na dvostruke aršine u pravosudnom sistemu Bosne i Hercegovine. Podseća da proces protiv njega vodi telo za koje kaže da je neustavno, dok se u drugim slučajevima, poput onih protiv Nasera Orića ili Atifa Dudakovića, godinama ne donose presude ili se suđenja razvlače bez kraja.
Upravo zato, kako navodi, odlučio je da učestvuje u procesu — ne zbog priznanja suda, već da pokaže kako je sve politički montirano. Kao dodatni argument navodi da je i Interpol potvrdio političku prirodu slučaja.
Kritikuje i ponašanje pojedinaca iz opozicije, za koje tvrdi da ne predstavljaju interese Republike Srpske, već sprovode instrukcije koje dolaze iz Sarajeva. Podseća da je još 2010. godine, tokom posete Ketrin Ešton Banjaluci, jasno zatražena reforma suda BiH i preciziranje njegovih nadležnosti, jer ne može da se meša u pravosuđe entiteta.
Iako priznaje da nije sam Republika Srpska, Dodik insistira da kao njen legitimni predsednik ima pravo i dužnost da je zastupa. „Dok imam podršku naroda, neću odustati“, zaključuje, ostavljajući utisak čoveka koji ne planira da ode sa političke scene bez borbe.
Ali između redova se ipak oseća da je pritisak realan, višeslojan i dugoročan. Pitanje koje ostaje otvoreno: da li će institucionalni, bezbednosni i politički front protiv Dodika uspeti da slomi ono što on tvrdi da je njegov najveći oslonac — volju naroda?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
