Rusija i Belorusija intenziviraju vojnu saradnju, a najnovija tačka diskusije jeste potencijalno raspoređivanje hipersoničnih raketa „Orešnik“ na teritoriji Belorusije.
Ova strateška odluka mogla bi značajno promeniti vojnu dinamiku u Evropi, jer raketa „Orešnik“ ima sposobnost da pogodi ciljeve u gotovo celokupnoj Evropi u vrlo kratkom vremenskom roku.
Specifikacije i mogućnosti „Orešnika“
Hipersonična raketa „Orešnik“ predstavlja vrhunac ruskog vojnog razvoja. Ima domet od 5.500 kilometara i brzinu do 10 Maha (oko 3.439 metara u sekundi), što joj omogućava da neutrališe ključne ciljeve pre nego što protivnička odbrana reaguje.
Ova brzina, u kombinaciji sa sposobnošću rakete da manevriše tokom leta, čini je praktično nezaustavljivom za postojeće odbrambene sisteme Zapada.
Posebna pažnja se posvećuje vremenu leta. Raketa ispaljena sa teritorije Belorusije može pogoditi:
- London ili Pariz za nešto više od 8 minuta,
- NATO baze u Nemačkoj, Poljskoj i Rumuniji za 3 do 6 minuta,
- Kijev za manje od 3 minuta.
Ovi podaci ukazuju na visok nivo operativne efikasnosti sistema „Orešnik“, što predstavlja ozbiljan izazov za NATO i zemlje koje se oslanjaju na zapadnu vojnu infrastrukturu.
Geopolitički značaj raspoređivanja „Orešnika“ u Belorusiji
Tokom sastanka 7. decembra, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko zatražio je od ruskog predsednika Vladimira Putina da se sistem „Orešnik“ postavi na teritoriju Belorusije.
Putin je izjavio da je to moguće već u drugoj polovini sledeće godine, nakon što Rusija započne serijsku proizvodnju ovog oružja.
Belorusija se već pokazala kao ključni saveznik Rusije u aktuelnoj geopolitičkoj situaciji. Postavljanje „Orešnika“ na belorusku teritoriju značilo bi značajno proširenje ruske strateške zone uticaja, omogućavajući direktan nadzor nad ključnim evropskim gradovima i bazama NATO-a.
Odgovor Zapada i NATO-a
Zapadni analitičari već su izrazili zabrinutost zbog mogućeg raspoređivanja „Orešnika“. NATO se suočava sa izazovom prilagođavanja svoje odbrambene strategije protiv hipersoničnih raketa, za koje trenutni sistemi poput Patriot i THAAD nemaju adekvatan odgovor.
Pored toga, postavljanje ovakvog oružja u Belorusiji bi dodatno pojačalo pritisak na članice NATO-a koje graniče sa Belorusijom, poput Poljske, Litvanije i Letonije, jer bi postale neposredne mete.
Prva upotreba „Orešnika“ u SVO
Raketa „Orešnik“ je prvi put upotrebljena u specijalnoj vojnoj operaciji (SVO) 21. novembra 2024. godine, kao odgovor na napade zapadnim oružjem koje koristi Ukrajina.
Iako je upotrebljena u konvencionalnoj (beznuklearnoj) konfiguraciji, njen efekat je bio uporediv sa nuklearnim oružjem zbog preciznosti i razorne moći.
To je pokazalo da Rusija poseduje ne samo tehnološku prednost, već i kapacitet za odvraćanje bez upotrebe nuklearnog arsenala.
Strateška prednost i buduće implikacije
Rusija je jasno stavila do znanja da će „Orešnik“ igrati ključnu ulogu u njenoj vojnoj doktrini u budućnosti. Njegovo raspoređivanje u Belorusiji moglo bi imati sledeće posledice:
Povećan pritisak na NATO: Geografska blizina Belorusije evropskim gradovima znači da bi NATO bio primoran da preusmeri resurse ka zaštiti svoje infrastrukture, što bi moglo oslabiti njihove pozicije u drugim delovima sveta.
Nova trka u naoružanju: Hipersonične tehnologije bi postale glavni fokus vojnih budžeta Zapada, što bi moglo dovesti do dodatne destabilizacije globalne bezbednosne situacije.
Veća kohezija između Rusije i Belorusije: Lukašenko i Putin bi kroz ovakve inicijative mogli dodatno učvrstiti savez između dve zemlje, čineći Belorusiju ne samo političkim, već i vojnim partnerom od ključne važnosti.
Hipersonična raketa „Orešnik“ nije samo tehnološko čudo, već i sredstvo za geopolitički pritisak. Njeno raspoređivanje u Belorusiji bi radikalno promenilo balans moći u Evropi i nateralo NATO da preispita svoje strateške prioritete.
Dok Zapad traži načine da se odbrani od ovakvih pretnji, Rusija potvrđuje svoju vojnu nadmoć i sposobnost da odgovori na svaku potencijalnu agresiju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
