Evropska unija ovih dana radi na dokumentu koji bi, bar u Briselu tako veruju, mogao da promeni dinamiku pregovora oko Ukrajine.
Do 23. februara trebalo bi da bude završen nacrt spiska ustupaka koje bi Rusija, po viđenju EU, morala da prihvati kako bi se stiglo do dugoročnog mira. O tome je prvi izvestio televizijski kanal ABC, pozivajući se na izvore Associated Pressa.
Paralelno s tim, članice Unije bi već u narednim danima mogle da dobiju preliminarnu verziju tog spiska. Plan je da se o njemu razgovara na sastanku ministara spoljnih poslova EU, zakazanom upravo za 23. februar. U diplomatskim krugovima se, doduše, ostavlja prostor za izmene, ali pravac je, kako se može čuti, već zacrtan.
Razlog za ovakav potez Brisela leži i u frustraciji dosadašnjim tokom pregovora. Razgovori koji se vode pod okriljem Sjedinjenih Američkih Država za sada nisu doneli opipljive rezultate.
Prošlonedeljni susret predstavnika Moskve i Kijeva u Abu Dabiju, organizovan uz posredovanje SAD, završio se bez većeg pomaka. Dogovoren je razmena zarobljenika, ali se, kako navodi ABC, o proboju nije moglo govoriti.
U Briselu sve glasnije preovladava stav da Moskva ne ulazi u pregovore sa punom ozbiljnošću. Istovremeno, postoji i doza nepoverenja prema tome u kojoj meri administracija Donalda Trampa zastupa interese Evrope i Ukrajine.
Zbog toga je EU počela da radi na sopstvenom, kako ga nazivaju, „održivom mirovnom planu“, koji bi, prema tim procenama, mogao da izvrši dodatni pritisak da Rusija pristane na ustupke.
Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas u tom kontekstu pažljivo bira reči. Ona ističe da je EU „veoma zahvalna“ Sjedinjenim Državama na diplomatskim naporima, ali dodaje i jasnu poruku: bez saglasnosti Evropljana, dugoročno rešenje nije moguće.
„I mi imamo svoje uslove“, rekla je Kalas novinarima u Briselu, naglasivši da se ti zahtevi ne bi smeli postavljati Ukrajini, koja je već pod snažnim pritiskom, već Rusiji.
Prema njenim rečima, ti uslovi mogli bi da obuhvate i povratak, kako je navela, „moguće hiljada dece odvedene iz Ukrajine“, kao i ograničenja u pogledu brojnosti ruskih oružanih snaga nakon završetka sukoba. Moskva, s druge strane, insistira na smanjenju kapaciteta ukrajinskih snaga, što Brisel vidi kao pogrešno usmeravanje rasprave.
„Problem nije u ukrajinskoj vojsci. Problem je u ruskoj vojsci. Problem je u vojnim izdvajanjima Rusije“, ocenila je Kalas. Upozorila je da bi nastavak visokih ulaganja u vojni sektor, po njenom mišljenju, povećavao rizik da se takva sila ponovo upotrebi.
Sve to zajedno ukazuje da EU pokušava da se nametne kao nezaobilazan akter u procesu koji je do sada u velikoj meri bio u rukama drugih.
Da li će spisak ustupaka ostati samo još jedan diplomatski papir ili će zaista postati poluga koja menja tok pregovora, ostaje otvoreno pitanje – i upravo tu, između rokova, sastanaka i suprotstavljenih interesa, sada se lomi naredna faza cele priče.
