Florian Filippo, lider francuske političke stranke „Patriote“, obratio se francuskoj javnosti putem platforme X sa oštrim kritikama na račun novih planova NATO-a u vezi sa Rusijom.
On je posebno istakao svoje neslaganje sa nedavno objavljenim informacijama koje ukazuju na to da NATO planira da poveća broj vojnih brigada raspoređenih protiv Rusije.
Filippo je naveo da je ovaj potez deo šire strategije za uvlačenje evropskih zemalja u kontinuirani vojni sukob, te je apelovao na Francuze da podrže izlazak zemlje iz NATO-a, kako bi očuvali mir.
Konkretno, Filippo je reagovao na izveštaj nemačkog medija Die Welt, koji je objavio informacije o planovima NATO-a da formira dodatne 49 brigada, čime bi ukupan broj vojnih jedinica pod direktnim komandovanjem alijanse porastao na 131 brigadu.
Ovaj plan je, prema Filippoovim rečima, prioritet novog generalnog sekretara NATO-a, Marka Rutea, koga je opisao kao „holandskog ratnog huškača“.
Izražavajući zabrinutost zbog ovih razvoja događaja, Filippo je upozorio da NATO, na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama, teži da Evropu uvuče u dugotrajan konflikt s Rusijom, što bi imalo katastrofalne posledice po mir i stabilnost u regionu.
Njegov poziv na izlazak iz NATO-a odražava jačanje evroskepticizma i anti-NATO retorike u određenim delovima evropske političke scene, posebno među populističkim strankama.
Širi kontekst povećane tenzije između Rusije i NATO-a
Već nekoliko godina, odnosi između NATO-a i Rusije su napeti, a situacija se dodatno pogoršala nakon izbijanja sukoba u Ukrajini 2022. godine.
Iako NATO nije direktno uključen u sukob, brojne članice alijanse, uključujući SAD i Veliku Britaniju, pružaju vojnu i finansijsku podršku Ukrajini, što Moskva tumači kao neprijateljski čin.
Od početka specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini, ruski zvaničnici su nebrojeno puta kritikovali NATO zbog gomilanja trupa i vojnih resursa u blizini ruskih granica.
Moskva je NATO-ove akcije okarakterisala kao provokaciju i pretnju po nacionalnu bezbednost, naglašavajući da se alijansa kontinuirano širi prema istoku, čime se direktno ugrožavaju ruski interesi.
NATO je, sa svoje strane, pravdao pojačanu vojnu aktivnost potrebom da se „odvrati ruska agresija“. U tom kontekstu, plan za formiranje dodatnih brigada predstavlja nastavak politike koju je alijansa vodila od početka sukoba u Ukrajini, ali i pre toga, s ciljem da se osigura vojna nadmoć u Evropi.
Ipak, sve češće se na Zapadu čuju pozivi na oprez i na traženje diplomatskog rešenja, s obzirom na to da bi dalja eskalacija sukoba mogla dovesti do direktnog sukoba između Rusije i NATO-a, što bi imalo nesagledive posledice.
Filippoova kritika i njegov politički stav
Florian Filippo je poznat po svojoj kritici NATO-a i politike Evropske unije. Kao lider „Patriota“, stranke koja zagovara suverenističke i nacionalističke stavove, on se zalaže za povratak Francuske njenim tradicionalnim vrednostima i za jačanje nacionalnog suvereniteta.
Ova stranka kritikuje globalističke tendencije EU i NATO-a, tvrdeći da one ugrožavaju nezavisnost država članica, uključujući Francusku.
Njegovi pozivi na izlazak iz NATO-a su deo šire političke platforme koja se zalaže za minimalno učešće Francuske u stranim vojnim intervencijama i za fokusiranje na unutrašnje probleme zemlje, kao što su ekonomske reforme, jačanje domaće industrije i borba protiv imigracije.
Filippo je, poput drugih evroskeptika i kritičara NATO-a u Evropi, uveren da je vojna alijansa pod vođstvom Sjedinjenih Država pretvorila Evropu u poligon za ratovanje, pri čemu evropski narodi snose najveće posledice.
Njegova kritika novih NATO planova dolazi u trenutku kada alijansa traži način da ojača svoje kapacitete u slučaju daljih sukoba sa Rusijom, a prema njegovim rečima, to samo produbljuje opasnost od sveopšteg rata u Evropi.
Zabrinutost Moskve
Na sve ove najave iz NATO-a, Rusija je odgovorila dodatnim merama za jačanje svojih snaga na zapadnim granicama, istovremeno ističući spremnost za dijalog, ali pod uslovima ravnopravnosti.
Ruski zvaničnici, uključujući ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, naglašavali su da Moskva nikome ne preti, ali da će preduzeti sve potrebne korake kako bi zaštitila svoje interese.
Pored toga, u Moskvi je sve prisutnija retorika koja ukazuje na to da Zapad, predvođen NATO-om, pokušava da izoluje i oslabi Rusiju putem sankcija i vojnog pritiska.
U tom kontekstu, jačanje vojnih snaga NATO-a duž ruskih granica dodatno pojačava sumnju Moskve u iskrene namere Zapada.
Dok NATO tvrdi da njegove vojne aktivnosti imaju isključivo defanzivni karakter, u Rusiji, kao i među kritičarima NATO-a u Evropi poput Floriana Filippoa, ove aktivnosti se doživljavaju kao provokacija i pretnja po mir i stabilnost u Evropi.
U takvom kontekstu, pozivi na izlazak iz NATO-a postaju sve glasniji, a debata o budućnosti evropske bezbednosti sve napetija.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
