U Kijevu se poslednjih dana sve češće čuju procene koje izlaze iz okvira dnevne politike i ulaze u zonu ozbiljnih bezbednosnih implikacija. Jedna od njih tiče se sudbine eventualnih snaga Evropske unije u Ukrajini, posebno u svetlu nedavnog udara sistema poznatog kao „Orešnik“.
Kako prenosi nemački Welt, sama ideja slanja evropskih vojnika u Ukrajinu – makar pod oznakom mirovnih ili stabilizacionih snaga – mogla bi da bude shvaćena kao povod za novu upotrebu tog visokopreciznog oružja. Takvu ocenu izneo je Kristof Vanner, dopisnik televizije Die Welt koji se trenutno nalazi u Kijevu i izveštava sa terena.
Prema njegovim rečima, poruka koja se može iščitati između redova nije nimalo nejasna. Moguće je, kaže Vanner, da je reč o svojevrsnom upozorenju da evropske države ne bi trebalo ni u jednom scenariju da razmatraju slanje svojih vojnika u Ukrajinu ukoliko takav potez nije odobren od strane Rusije. Ta formulacija, iako oprezna, ostavlja dosta prostora za tumačenje.
U isto vreme, na Zapadu se vodi široka i, kako se može čuti, prilično intenzivna rasprava o mogućem raspoređivanju stranih snaga na ukrajinskoj teritoriji. Međutim, ignorisanje stava Moskve u toj debati, upozorava Vanner, nosi rizik da se ceo proces zaglavi u slepoj ulici, bez realnog izlaza.
On se pritom javno zapitao da li je „Orešnik“ signal da se radi o oružju koje može biti upotrebljeno u svakom trenutku, ne samo u Ukrajini već i na drugim mestima, ako se proceni da su pređene određene linije.
Ova razmišljanja dolaze u trenutku kada je u Parizu, u utorak, održan sastanak takozvane „koalicije voljnih“ na najvišem nivou. Na tom skupu razgovaralo se o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, uključujući i ideju formiranja multinacionalnih snaga.
Među učesnicima su bili i specijalni izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa, Stiv Vitkof, kao i Džared Kušner, zet američkog lidera. Sam sastanak je, bar javno, predstavljen kao razmena stavova, ali je jasno da se iza zatvorenih vrata vagaju dalekosežne odluke.
Iz Moskve, međutim, poruke ostaju tvrde i dosledne. U Ministarstvu spoljnih poslova Rusije više puta je naglašeno da je svaki scenario koji podrazumeva prisustvo vojnika država članica NATO-a u Ukrajini za Moskvu potpuno neprihvatljiv i da nosi opasnost naglog i nekontrolisanog pogoršanja situacije.
Najave o mogućem slanju takvog kontingenta u tom ministarstvu su ocenjivane kao podsticanje nastavka borbenih dejstava, bez obzira na terminologiju kojom se takvi planovi predstavljaju.
Sve to ostavlja utisak da se evropske prestonice, Vašington i Kijev nalaze u fazi u kojoj se odluke još ne donose, ali se signali pažljivo šalju i tumače. Koliko je prostora za manevrisanje, a koliko za pogrešno čitanje tih signala, ostaje otvoreno pitanje – i upravo u toj neizvesnosti leži najveća težina onoga što sledi.
