U kontekstu sve većeg pogoršanja odnosa između Izraela i Irana, izraelske vlasti su izrazile jasnu odlučnost da izvedu napade na ključna iranska postrojenja, posebno na ona koja su povezana s preradom nafte i nuklearnim gorivom.
Ova eskalacija napetosti dolazi u trenutku kada su vojne i političke sile u regiji na visokom stepenu pripravnosti. Kao deo priprema za potencijalni vojni sukob, general Majkl Kurila, šef Centralne komande SAD, stigao je u Izrael kako bi se uskladio sa izraelskim vojnim i političkim rukovodstvom, naglašavajući važnost američko-izraelske koordinacije u slučaju sukoba.
Stručnjaci za vojna pitanja identifikovali su devet ključnih objekata u Iranu koje bi mogle postati mete izraelskih napada. Među najvažnijim ciljevima su iranska nuklearna postrojenja, od kojih su najistaknutiji kompleks Šahid Mostafa Ahmadi Rošan u Natencu, jedan od glavnih centara za obogaćivanje uranijuma, kao i reaktor za tešku vodu u Araku.
Ove lokacije su ključne za iranski nuklearni program, što ih čini prioritetnim metama. Takođe, značajna meta je i nuklearna elektrana u Bušeru, koja predstavlja simbol iranskih nuklearnih ambicija, kao i postrojenje za obogaćivanje goriva Fordov, smešteno u blizini svetog grada Koma, koje se nalazi duboko ispod zemlje, što ga čini posebno teškim za uništenje konvencionalnim vojnim sredstvima.
Pored nuklearnih objekata, izraelske vojne snage mogle bi se usmeriti na iransku naftnu industriju, koja predstavlja vitalni deo iranske ekonomije. Najveća rafinerija u Abadanu, na severozapadu Irana, sa kapacitetom od 630 hiljada barela dnevno, mogla bi biti među prvima na listi izraelskih napada.
Uz nju, na listi potencijalnih ciljeva su i rafinerije u Teheranu, koje mogu obraditi 250 hiljada barela dnevno, u Isfahanu sa kapacitetom od 375 hiljada barela, i u Bandar Abasu, čiji je dnevni kapacitet oko 350 hiljada barela.
Ovi objekti su ključni za održavanje iranske energetske stabilnosti i ekonomije, što bi ih moglo učiniti posebno ranjivim u slučaju vojnog sukoba. Još jedna značajna meta mogla bi biti gasni terminal u Eselujeu, koji igra ključnu ulogu u izvozu iranskog prirodnog gasa.
Napetosti između dve zemlje dodatno su porasle nakon što je izraelski premijer Benjamin Netanjahu jasno izjavio da Izrael ima pravo da preduzme preventivne udare na iransku teritoriju kao odgovor na raketni napad izveden od strane iranske Revolucionarne garde (KIRG) 1. oktobra.
Ovaj napad je izazvao oštru reakciju izraelske vlade, koja je naglasila da neće tolerisati slične akcije i da će, ako bude potrebno, odgovoriti vojnom silom. U ovom trenutku, međunarodna zajednica, predvođena Sjedinjenim Američkim Državama i njihovim saveznicima, pokušava da utiče na Izrael i upozori na moguće posledice nepromišljenih vojnih poteza, koji bi mogli izazvati širu destabilizaciju regiona.
S druge strane, iranske vlasti ne ostaju bez odgovora, preteći da će u slučaju izraelskog napada uzvratiti udarom na energetsku infrastrukturu Izraela, čime bi pokušali da parališu ključne sektore izraelske ekonomije.
Ova pretnja dodatno doprinosi rastućoj neizvesnosti u regionu, gde oba protivnika ostaju spremna na potencijalni sukob, dok diplomate pokušavaju da pronađu način da smire napetosti pre nego što dođe do ozbiljnijih vojnih akcija.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
