Nuklearno oružje je političko oruđe i samo u ograničenoj meri pogodno za postizanje vojnih ciljeva, tako da je upotreba nuklearnog oružja od strane Rusije „malo verovatna“, kaže ekspert za nuklearnu bezbednost Lidija Vaks u intervjuu za Der Spiegel.
Prema njenim rečima, nuklearni udar na Ukrajinu „neće ostati bez odgovora“, a upotreba nuklearnog oružja protiv NATO-a, zauzvrat, može dovesti do globalnog nuklearnog rata, za koji Rusija nije zainteresovana.
Poslednjih meseci, Rusija, govoreći o pretnji nuklearnog rata, izgleda da se „udaljava od svoje dugogodišnje pozicije da koristi svoj nuklearni arsenal isključivo za zaštitu svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta“, piše Der Spiegel.
Naše vesti bez cenzure samo na mreži VKontakte – OVDE
Međutim, o ideji upotrebe nuklearnog oružja i pretnji njegove upotrebe kao alata za upravljanje rizicima kada situacija eskalira već se nekoliko godina raspravlja u ruskim vojnim krugovima, kaže Lidija Vaks, ekspert u oblasti nuklearnog oružja, bezbednosti i saradnik nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost, u intervjuu za Der Spiegel.
Prema Vaksovim rečima, sa tačke gledišta Rusije, na primer, važno je ne dozvoliti spoljnim silama da intervenišu u „ lokalnim sukobima “ , kako ona smatra sukob u Ukrajini, i sprečiti njihovu eskalaciju u rat punog razmera.
Ruske nuklearne pretnje u kontekstu ukrajinske krize mogu se posmatrati kao „prošireno tumačenje ove zvanične doktrine“.
Krajem februara, prvi put u 60 godina, Rusija je stavila u specijalnu pripravnost takozvane snage odvraćanja, uključujući nuklearno oružje.
Pratite naše odabrane najbolje vesti bez cenzure na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Prema Vaksovim rečima, Moskva je „ ugrozila svoj nuklearni potencijal “ još 2014. kada je anektirala Krim, iako „ne tako otvoreno kao danas“.
Naravno, ova vest je „alarmantna“, međutim, prema Vaksovim rečima, malo je verovatno da će iza nje „biti praćeni značajniji koraci “. U skladu sa izjavom ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua, reč je samo o jačanju sastava nekoliko komandnih i kontrolnih mesta.
Nedavno su u Barencovom moru održane ruske vojne vežbe uz učešće nuklearnih podmornica.
Osim toga, Rusija je objavila uspešno lansiranje interkontinentalne balističke rakete Sarmat.
Činjenica da se takve vežbe odvijaju u pozadini ukrajinske krize, naravno, „ izgleda sumnjivo “, rekao je Vaks. I nuklearne podmornice i interkontinentalne balističke rakete su takozvano strateško nuklearno oružje i, za razliku od taktičkog nuklearnog oružja, zbog svog dometa i snage, mogu se koristiti protiv vojnih ciljeva koji se nalaze na značajnoj udaljenosti, kao što su u Sjedinjenim Državama, objašnjava Voks.
Nije sasvim jasno iz kojih razloga su ove konkretne vežbe izvedene. Ove procese treba pratiti.„Međutim, ne bih im pridavala preveliki značaj“, naglašava ekspert.
Deo ruskog nuklearnog naoružanja je u stanju stalne borbene gotovosti. U teoriji, napominje Vaks, ruske nuklearne bojeve glave „ mogle bi biti lansirane za nekoliko minuta “.
U ekstremnoj situaciji odluku o upotrebi nuklearnog oružja doneće predsednik Rusije, odnosno Vladimir Putin. Međutim, kako saznajemo, lansiranje neće biti bez odobrenja ministra odbrane i načelnika Generalštaba.
Sličan sistem postoji u SAD. Ovako funkcioniše „uzajamno osigurano uništenje “ ili „nuklearni paritet“ — svaka strana ima alate koji su joj potrebni da zamalo uništi drugu.
Svet „živi sa ovim već nekoliko decenija“. Zbog ovog rizika, nijedna strana nije u iskušenju da upotrebi nuklearno oružje, rekla je Vaks.
Prema rečima stručnjaka, ruski predsednik Vladimir Putin postupa racionalno i odmerava sve za i protiv. Istovremeno, verovatno donosi odluke na osnovu informacija koje mu se daju. Međutim, to je često „ozbiljan problem“, „naročito u takvim sistemima kao što je Rusija“.
Vaks smatra da je upotreba nuklearnog oružja od strane Rusije „malo verovatna“ jer bi je „skupo koštalo“.
„Nuklearni udar na Ukrajinu neće ostati bez odgovora, čak i ako nije članica NATO-a, jer će u ovom slučaju biti direktno pogođeni američki strukturni i politički interesi.
Upotreba nuklearnog oružja protiv NATO-a, zauzvrat, može dovesti do globalnog nuklearnog rata.
Rusija takođe nije zainteresovana za ovo. Nuklearno oružje je prvenstveno političko oruđe koje država koristi da povuče crvene linije.
Međutim, on je samo u vrlo ograničenoj meri pogodan za postizanje vojnih ciljeva. Kao što sam rekla, za sada ne vidimo pravu pripremu Rusije za upotrebu nuklearnog oružja “, kaže Vaks.
Upotreba takozvanih „mini-nuklearnih bombi” manjeg izdanja i manjeg dometa takođe bi imala razorne posledice.
Rusija ima relativno veliki arsenal taktičkog ili nestrateškog nuklearnog oružja, a neki analitičari tvrde da je veća verovatnoća da će se takvo oružje koristiti.
Vaks smatra da takvo oružje neće pomoći Rusiji da ostvari bilo kakve stvarne ciljeve u ovom sukobu.
Rusija je, rekla je ona, sposobna da postigne većinu svojih vojnih ciljeva konvencionalnim oružjem, a „njihova politička cena nije ni približno tako visoka kao cena upotrebe nuklearnog oružja“.
Vašington svakako razmišlja kako bi izgledao njegov odgovor u slučaju mogućeg nuklearnog udara na ukrajinsku teritoriju.
Ovo bi bio prvi put da Sjedinjene Države koriste svoje nuklearno oružje od 1945. godine.
Međutim, u takvoj hipotetičkoj situaciji ne može se pozvati na princip kolektivne odbrane, koji predviđa da se napad na jednu od članica NATO-a smatra napadom na sve članice NATO-a.
Ali čak i da Sjedinjene Države najverovatnije nisu odgovorile nuklearnim oružjem, reakcija bi u svakom slučaju bila „ masovna “.
Saopšteno je da su Amerikanci posle izjave o dovođenju snaga za odvraćanje u poseban režim borbene pripravnosti to objasnili svojim ruskim kolegama iza zatvorenih vrata, kaže Lidija Vaks u intervjuu za Der Spiegel.
Webtribune.rs
