Da li je vlast rešila da zada poslednji udarac domaćem visokom obrazovanju ili da, kako tvrdi, unapredi njegov kvalitet time što će obezbediti uslove za dolazak ispostava stranih visokoškolskih ustanova u Srbiju, pitanje je na koje jasan odgovor daje pogled na predložene izmene Zakona o visokom obrazovanju.
A one predviđaju ulazak stranih univerziteta na srpsko tržište visokog obrazovanja bez transparentnih kriterijuma, zaobilazeći pravila za proveru kvaliteta ustanova i njihovih studijskih programa koja važe za sve druge univerzitete u Srbiji, te odlivanje državnog novca za (su)finansiranje školarina budućih studenata inostranih franšiza, pod isto tako upitnim uslovima.
Predlog izmena Zakona o visokom obrazovanju predviđa da dozvolu za rad inostranim fakultetima i univerzitetima izdaje Ministarstvo prosvete na osnovu potpisanih sporazuma sa tim visokoškolskim ustanovama, u kojima će biti uređena pitanja organizacije njihovog rada, finansiranja, nastavnog osoblja, režim studija, upis studenata i način organizovanja nastave, te način plaćanja naknada studenata za školarinu i druge troškove studiranja.
U cilju unapređenja delatnosti i podizanja kvaliteta rada, za naknadu školarine, odnosno dela školarine studenata kao i za druge troškove studenata državljana Republike Srbije koji upišu studije na visokoškolskoj ustanovi koja ima izdatu dozvolu za rad od strane Ministarstva, sredstva mogu biti obezbeđena iz republičkog budžeta, piše u predlogu izmena Zakona koji je stigao u parlament.
– Mogli bismo da govorimo o pospešivanju kvaliteta visokog obrazovanja da je taj predlog došao kao posledica dogovora sa akademskom zajednicom i kroz koordinirani proces, čemu bi prethodila analiza, kao i razlozi za dovođenje stranih visokoškolskih institucija – kaže za Danas Dalibor Petrović, predsednik Koordinacinog odbora Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti i profesor sociologije na Univerzitetu u Beogradu.
On ističe da je jedna stvar ako se govori o ispostavama vodećih svetskih univerziteta, druga ako je reč o visokoškolskim ustanovama iz Zapadne Evrope o kojima ne znamo mnogo, a treća ako su u pitanju fakulteti i univerziteti iz drugih zemalja.
– Međutim, za sve njih je zajedničko to da se proces akreditacije neće odvijati pod okriljem našeg akreditacionog tela, ali čak i da je tako, pitanje je koliko bi ovo telo, koje je pod kontrolom aktuelnog režima, bilo u stanju da spreči dolazak tih visokoškolskih institucija. Ovde je taj proces potpuno pojednostavljen. Ministarstvo daje dozvolu u vrlo labavoj i netransparetnoj proceduri, čitav ovaj proces je potpuno netransparentan. Namere predlagača su, najblaže rečeno, nejasne. Ali ako bismo ulazili u neke dublje motive, mogli bismo da kažemo da je ovde reč o pokušaju da se minimizira ugled i značaj visokoškolskih ustanova iz Srbije, posledično i stručnjaka koje one proizvode – smatra Petrović.
Branimir Jovančićević, profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu, se slaže da je Nacionalno akreditaciono telo pod stalnim političkim pritiscima da se akredituju ustanove i studijski programi sumnjivog kvaliteta, ali napominje da u NAT-u i dalje sedi većina vrlo odgovorih profesora koji savesno rade svoj posao.
– NAT nije pod stoprocentnom kontrolom države pa se sve prebacuje na Ministarstvo gde, iz ugla ovog režima, sve može da se uradi za kratko vreme – komentariše Jovančićević predlog da se zaobiđe akreditacija stranih univerziteta po pravilima koji važe u Srbiji.
On ističe da su strani univerziteti akreditovani u „svojim“ državama i da se ne zna šta će ponuditi studentima u Srbiji, te da je ključno pitanje ko će držati nastavu.
Jovančićević smatra da se iza namere države ne krije ništa dobro, a najavljene izmene Zakona vidi kao nastavak urušavanja obrazovanja u našoj zemlji, pre svega visokog, a posledično i nauke i naučnog rada u Srbiji.
Na pitanje šta je sporno ako država želi konkurencijom da pospeši kvalitet domaćeg visokog školstva, odgovara da je put ka tome ulaganje i bolja organizacija državnih univerziteta na teritoriji Srbije.
– Pokazalo se da privatni univerzitetu ne doprinose tome, a dovođenje stranih univerziteta mi liči na vrstu novog biznisa koji treba da donese finansijsku korist određenom broju ljudi. To je bio motiv i kod osnivanja naših privatnih univerziteta, jer oni koji su ih otvarali to nisu radili zarad obrazovanja, nego zbog zarade – ističe Jovančićević.
Kaže i da autokratsko-diktatorskom režimu, kakav je danas u Srbiji, ne odgovara obrazovan čovek, jer je njime teže upravljati, pa bi i opstanak na vlasti bio sve teži.
Ovako se postižu dva cilja – jedan je da se i dalje uruši visoko obrazovanje u Srbiji, a s druge strane se daje mogućnost dobre zarade pojedincima.
– Mi ovo vidimo kao jednu vrstu dodatnog pritiska na visoko obrazovanje u Srbiji, na raznim nivoima se visoko obrazovanje i njegove institucije marginalizuju. Pored brojnih fakulteta i univerziteta vrlo upitnog i niskog kvaliteta gotovo sam siguran da ćemo sada dobiti i ispostave nekih kvazi uglednih institucija, čime će se dodatno zakomplikovati situacija u visokom obrazovanju. Sve se to dešava u trenutku snažnog demografskog pada, kada sve manje mladih konkuriše za upis na fakultete, jer ih objektivno manje, a s druge strane postoji velika konkurencija i veliki broj mesta za brucoše – kaže Dalibor Petrović.
Prema njegovim rečima, dodatni problem je namera države da potpuno ili delimično finansira studije na tim stranim visokoškolskim ustanovama, čije se školarine mogu meriti u hiljadama evra na godišnjem nivou.
– Šta će biti kriterijumi za selekciju studenata koji će biti finansirani i od kojih para će se ta sredstva oduzeti? Ona će vrlo verovatno biti prelivena iz jednog fonda u drugi. Drugim rečima, možemo da dođemo u situaciju da samoprozvana politička i korporativna elita zapravo sebi napravi nekakve niše u kojima će njihova deca za puno novca iz državne kase dobijati diplome, za koje je pitanje kakvog su kvaliteta, ali to nas na kraju krajeva i ne interesuje – ističe Petrović.
Naši sagovornici se slažu da o najavljenim izmenama zakona treba da se oglase rektori državnih univerziteta, kao i senati.
Komentar sa Univerziteta u Beogradu do objave ovog teksta nismo dobili.
Iz Ministarstva prosvete nisu odgovorili na pitanja Danasa koji strani univerziteti su pokazali interes za dolazak u Srbiju, zašto domaće akreditaciono telo neće proveravati ispunjenost uslova za njihov rad, u čemu je interes države da finansira školarine studentima koji se budu upisali na ispostave stranih univerziteta u Srbiji, te da li će na isti način postupati i kada je reč o domaćim privatnim visokoškolskim ustanovama.
Na sajtu Narodne skupštine objavljena je vest da se predsednica parlamenta prilikom nedavne posete Italiji sastala u Rimu sa prorektorom Univerziteta Luis „Gvido Karli“, Antonijom Majokijem sa kojim je razgovarala o potencijalnoj saradnji tog univerziteta sa našom zemljom.
„Poseta Rimu je bila i prilika da posetim prestižni Univerzitet Luis Gvido Karli i sastanem se sa Antonijom Majokijem, prorektorom za internacionalizaciju, i da razgovaramo o potencijalima saradnje“, piše u saopštenju.
Preživljavanje
– Na Hemijskom fakultetu u ovom trenutku radi oko 15 profesora koji imaju citranost preko 2.000, pet profesora ima preko 5.000 citata, imamo nauku na visokom nivou i odličnu nastavu, a u nas niko ne ulaže. Jedva smo uspeli da dobijemo novac od Ministarstva da platimo osnovne režijske troškove. Slična situacija je i sa ostalim najjačim fakultetima na univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, koji imaju najviše finansijskih problema. To ne može da bude slučajno. Ove visokoškolske ustanove su lideri u nauci i obrazovanju u celom regionu, a jedva preživljavaju. I čemu dovođenje stranih univerziteta sem da neko zaradi novac – kaže Branimir Jovančićević.
(Danas)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
