Uoči glasanja o učlanjenju tzv. Kosova u Interpol, uobičajeni znalci međunarodnih odnosa i geopolitike su nas preko televizaija sa nacionalnom frekvencijom ubeđivali da je sve logično, od susreta Putina sa Tačijem, do neminovnog učlanjenja Kosova u Interpol i da je jedini disonantni ton ta naša nespremnost da prihvatimo realnost.
Uz čestitke za Ministarstvo spoljnih poslova i ministra Dačića, što bolji običaji svakako nalažu, suština je ipak u tome da moćne države koje nam rade o glavi nisu više tako moćne. Novi svet se rađa i pokazuje da zapad nije više osovina oko koje sve ima da se vrti. To je realnost.
[adsenseyu1]
I kako sada posle ishoda glasanja bilo ko može i dalje da tvrdi da vreme ne radi za srpski interes i interes Srbije.
Apsolutno svi kojima se Vučić i dalje divi su glasali protiv Srbije. I to je relanost. Kakav je odgovor na tu relanost. Nikakav, osim zaklinjanja da će se nastaviti istim putem. Šta mislite, da li će legije onih koji nas decenijama pozivaju da prihvatimo realnost, sada okrenuti oštricu svojih nastupa protiv Vučića zbog očiglednog slepila za realnost. Pošto odgovor znamo, šta su onda svi oni realno? Kako se zovu ljudi u javnom prostoru koji neprekidno i nezavisno od činjenica zastupaju strane interese.
Opasnost koja se dodatno nadvila nad Srbijom, a koja je snagom novonastajućeg slobodnog sveta otklonjena, pokazala je i svu pogubnost Briselskog sporazuma za nas. Tim aktom su policija, sudstvo i tužilaštvo integrisani u pravni poredak tzv. Kosova. I to je realnost. Mogu Vučić i Dačić da to negiraju koliko god hoće, ali to se više ne može sakriti.
I carine koje su kaznena mera, to su MI6 i CIA dobro smislile, uopšte ne bi bile moguće da ova vlast nije uvela prelaze na Jarinju i Brnjaku. I to je ralnost. Da li je sada jasnije zašto je hapšen Mišković dva dana nakon toga? I taj opijum za narod sada, 6 godina kansije, popušta i sve više se uviđa besmislenost uvođenja granice tamo gde je nije bilo.
Posledica tih carina neće biti naivne po srpsku privredu. Ali to samo znači da realno moramo da preispitamo celokupan ekonomski sistem. Kada je Srbija znala šta su joj interesi, ni carinski rat moćne carevine Austro-Ugraske pre više od 100 godina joj nije mogao promeniti politiku. Danas su i carine tzv. Kosova problem. I to je ralno prava mere kvaliteta politike koju Srbija vodi danas.
na kraju, kakva bi tek naša pozicija bila u odnosu na secesionističke Albance na KiM, kada bismo zaista, na svim poljima, uporno, radili u svom interesu. Veoma nadmoćna. Realno. Amerika i njeni sateliti, osim Britanije koja to radi iz svog zadovoljstva i Nemačke koja tradicionalno greši, nisu u stanju da ih ubace u Interpol, a ne da nešto više urade za secesioniste. I ta erozija uticaja će samo rasti.
Pokazuje se da nismo mi nerealni, nego na tragu one pameti kojom su nam preci i stvorili Srbiju.
Branko Pavlović (NSPM)
