Naučni novinar Feris Džabr, autor časopisa Scientific American, izdao je knjigu „Postanak Zemlje“ (ili „Biti Zemlja“), koja je već izazvala veliku pažnju.
U njoj novinar, oslanjajući se na radove „jeretika biologije“, tvrdi da je biosfera inteligentna i da ona upravlja našom planetom, odlučujući o našoj sudbini.
Nema slučajnosti: čak je i globalno zagrevanje deo lukavog plana biosfere. Čovek je postao smetnja, poput dosadnog komarca, i ako se ne promeni, deliće njegovu sudbinu.
Pokušaćemo da razumemo šta je od toga istina i da li je ugledni kolega preterao. U tome će nam pomoći profesor sa katedre za biološku evoluciju na Moskovskom državnom univerzitetu, Andrej Žuravljev.
Svi su se uplašili pesticida i izumeli mikrotalasnu pećnicu
Teoriju, koja se jednostavno zove „Gaja“, odnosno „Zemlja“, naravno nije osmislio sam novinar.
To je savremeni pogled na teoriju Gaje, koju je predložio hemičar Džejms Lavlok, koji je pre pola veka razvijao instrumente za traženje vanzemaljskog života za NASA-u, – kaže Andrej Žuravljev.
Ko je bio Lavlok i kakva je to teorija?
Lavlok je bio kontroverzna figura sredine 20. veka. Uvek je bio u centru pažnje, a takve obično nazivaju „nezavisnim naučnicima“, iako je radio u ozbiljnim organizacijama. Još sredinom 1950-ih razmišljao je da li je moguće zamrznuti čoveka i oživeti ga za hiljadu godina.
Nije našao dobrovoljca (iako se tada malo razmišljalo o etičnosti eksperimenata), pa je zamrzavao hrčke. Mozak životinja je preživeo, ali im je hladnoća oštetila zdravlje. Ipak, od tada je retka naučna fantastika bez kriokomora u kojima kosmonauti spavaju dok brod leti ka drugoj galaksiji.
Lavlok je verovatno osmislio i mikrotalasnu pećnicu (iako ima i drugih kandidata) – primetio je slučajno da njegov magnetron, koji je koristio za odmrzavanje hrčaka, odlično peče krompir.
Kasnije je Lavlok izumeo detektor pesticida, i ljudi su se zaprepastili koliko ih ima svuda. Strah od pesticida postao je prava fobija, a njen autor bio je Lavlok.
1960-ih NASA je pozvala Lavloka da osmisli detektor za otkrivanje života na drugim planetama. Njegove metode su radile na Mesecu (pokazalo se da je sterilan) i na Marsu (rezultati su bili nejasni).
Dok je radio na problemima vanzemaljskog života, Lavlok je osmislio svoju teoriju Gaje, kojoj se potpuno posvetio.
NASA, Mars i razočaranje
Početkom rada u NASA-i, Lavlok se odmah posvađao sa kolegama. Ukazao je na to da nije poznato na čemu se zasniva život na bilo kojoj nasumičnoj planeti u svemiru (dotad su tražili nešto „više-manje zemaljsko“). Pitao se postoji li univerzalni kriterijum za život i zaključio da ga je našao. Atmosfera beživotne planete je u ravnoteži, dok atmosfera „žive“ planete nije.
Prema ovom kriterijumu, atmosfera Marsa je izgledala mrtva, što se NASA-i nije dopalo (jer su želeli spektakularne rezultate) i izazvalo je novi konflikt. Ali Lavloka nije bilo moguće zaustaviti.
Razmišljanja o dubokoj razlici između atmosfere Zemlje i atmosfere drugih planeta dovela su me do mog sledećeg značajnog naučnog projekta za narednih dvadeset godina, hipoteze da je Zemlja samoregulirajući sistem sposoban za održavanje povoljnog klime i hemijskog sastava za organizme koji je nastanjuju, – pisao je Lavlok.
Lavlok je Zemlju predstavio kao svojevrsni superorganizam, sposoban da upravlja svime što se dešava u njenoj unutrašnjosti i na površini, – objašnjava Andrej Žuravljev.
Naziv „Gaja“ predložio je Lavloku naučni novinar Vilijam Golding. Koncept Gaje odmah je privukao ekologe. Živa planeta! Govorili smo! Mladi ljudi bosi, u lanenim odećama, nisu se previše udubljivali u suštinu, već su proglasili Lavloka svojim guruom.
Biolozi su bili oprezniji. Ipak, ubrzo su stigle potvrde. Lavlok je predviđao da sumpor u atmosferi dolazi iz okeana. Alge, raspadajući se na dnu, proizvode dimetilsulfid, koji zatim dospeva u vazduh. Eksperimenti na brodovima su to potvrdili. To je povećalo Lavlokov ugled.
Gradovi u Arktiku, preživeće samo nekolicina
Ako čujete sa svih strana o globalnom zagrevanju, recite „hvala“ Lavloku. Njegova hipoteza je predviđala da će planeta postati staklenik u kojem će preživeti u najboljem slučaju jedan čovek od hiljadu – i stariji naučnik nije ćutao.
Lavlokov autoritet među „običnim ljudima“ bio je ogroman – njegove prognoze su shvatane ozbiljno. Štaviše, mediji su ga nazivali „jedinim naučnikom čije se prognoze uvek ostvaruju“.
U 2006. Lavlok je izjavio da će do kraja 21. veka umreti milijarde ljudi, a nekolicina će se skloniti u Arktik. Klima koja će se uspostaviti na Zemlji trajaće najmanje sto hiljada godina, a čovečanstvo neće moći ništa da učini po tom pitanju jer je „tako odlučila biosfera“.
Ljudi će izgraditi gradove u Arktiku, a Evropa će postati nenaseljena pustinja sa jedinom oazom – Velikom Britanijom, koju će hladiti okean.
Moramo imati na umu zastrašujuću brzinu kojom će se promene događati, shvatiti koliko malo vremena imamo za akciju, – pisao je.
Kasnije je malo ublažio svoju poziciju. Klima će se stabilizovati, i ljudi će se nekako prilagoditi. Ali život na Zemlji za čoveka će postati nepodnošljiv.
Sve odlučuje sama priroda
Nismo ni spomenuli „smanjenje emisije stakleničkih gasova“, jer je Lavlok verovao da smanjenje ili ne smanjenje neće pomoći, Majka Zemlja je već odlučila i zagrevanje će se dogoditi.
Ponovo se sukobio sa glavnim tokovima
U ideji globalnog zagrevanja korporacije su videle odličnu priliku za zaradu. Počela je „trgovina kvotama za emisiju stakleničkih gasova“. Pod konceptima „zelenog prelaza“ izdvajana su (i trošena) ogromna sredstva.
Otrežnjenje dolazi tek sada (sam Lavlok je preminuo u 103. godini 2022.): „zeleni prelaz“ je u punom zamahu, a temperature i dalje rastu. A Lavlok je tvrdio da ništa neće pomoći. Tako da nije postao zvanična ikona borbe protiv klimatskih promena (to su postali oni koji su omogućili korporacijama da zarađuju).
Naravno, knjiga i teorija su se zasnivale na mnoštvu činjenica, – kaže Andrej Žuravljev, – Na primer, okeanski plankton koji treba da spriječi pregrevanje okeanskih voda, proizvodi sumporna organska jedinjenja prilikom smrti, koja hlade površinu okeana.
U ovom ili onom obliku, većina onoga što je Lavlok tvrdio, naišlo je na potvrdu. Samo je, prema Žuravljev, u svojoj teoriji zašao predaleko.
Loe je nadživio većinu svojih protivnika i smatrao da su njegove teorije u celini pobedile. Kao što vidimo, neke ideje su bile previše radikalne, a druge su već prenešene u stvarnost.
Biti ili ne biti – pitanje je sad!
Biosfera će nas pobiti, kao dosadne komarce? To je Lavlokov prepoznatljiv stil. Novinar Ferris Džabr je možda preterao, ali nije izmislio nešto iz temelja. Teorija Gaje je široko prihvaćena u nauci i dokazala je svoj značaj.
Naravno, pred nama nije „smrtonosni plan biosfere“, već niz prirodnih mehanizama koji održavaju ravnotežu. Sve je prirodno, ništa natprirodno.
Na kraju krajeva, biosfera je povezana s nama. Održavanje prirodne ravnoteže je u našem interesu. Samo što Lavlok smatra da nismo dovoljno inteligentni i da ne prepoznajemo ozbiljnost situacije. Ovo je prilično ozbiljan argument i vredi ga poslušati.
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
