Moja prijateljica i ja smo, sedeći na obalama Volge u ponoć, bili svedoci neverovatnog prizora
Ovaj događaj dogodio se 2011. Bilo je leto, jedne julske večeri, moja prijateljica Tanja i ja odlučili smo da se spustimo do nasipa Volge, koji je od grada odvojen gustim šumskim pojasom koji se proteže na njenoj desnoj obali. Seli smo na betonsku ogradu pored vode.
Kako je bilo toplo razgovarali smo do ponoći, sve dok nisu ugasili svetla i svi ljudi otišli svojim kućama. Vladala je atmosfera polumraka i tišine. Na vodi su se stvarali mali talasi zbog slabog povetarca, a nad rekom je sijao svetao mesec.
Tajanstveni stranac
Odjednom, bacivši pogled ka najbližoj šumi na našoj strmoj desnoj obali, primećujemo odsjaj svetlosti kako se spušta sa planine. Pomislio sam kako je to čudno, zašto bi se neko spuštati niz strmu padinu u ponoć, kad su staze svuda?
Tada, neidentifikovani subjekt sa moćnim fenjerom u rukama izlazi iz šume na oko petsto metara od nas i odlazi na nasip. Nosio je ranac, na kojem poput dva oka gore velika zelena svetla (nekakve diodne sijalice).
Nakon što se spustio i stavio ruksak na beton, subjekat odmah odlazi do kolena u vodu i baterijskom lampom skenira dno. Zatim se vraća na kopno i počinje da vrti ranac.
U međuvremenu, Tatjana i ja sedimo dovoljno daleko i u mraku, tako da čak i da je usmerio baterijsku lampu u našem pravcu, teško da bi nas primetio.
Sedimo tiho i nepomično. Tada neznanac ustaje iz svog čučećeg položaja, zaledi se, i odjednom se u njegovim rukama pojavi bljesak plamena, dugačak pola metra (nažalost, zbog mraka nije bilo moguće videti kakav je predmet njegov izvor ).
Tajanstveni crveni balon na nebu
Začuđeni nastavljamo pažljivo da posmatramo šta će se sledeće dogoditi. A subjekt se ponovo naginje prema rancu i nastavlja da ga vrti s jedne na drugu stranu, kao da pokušava da pronađe bolji položaj.
Postupak počinje da liči na neki čudan ritual. Pronalazi ga i ostavlja ranac.
Pomeri se u stranu. I odjednom se na nebu u blizini meseca pojavi mala crvena mrlja koja polako poče da raste. Postaje sve veća i veća. Tanja i ja potpuno ošamućeni gledamo šta se dešava. Prizor je istovremeno impresivan i zastrašujući.
Tada, narastajući do veličine Meseca, crvena tačka nepomično lebdi na nebu malo dalje i može se jasno videti kako je oblaci koji lete pored povremeno zaklanjaju.
Ispostavilo se da se misteriozni crveni disk, koji više podseća na grumen energije, nalazi dalje od njih! Istovremeno, stranac takođe posmatra šta se događa na nebu, a onda počinjemo da stičemo utisak da je upravo njegov ruksak, koji je tako marljivo nameštao, stvorio, poput projektora, ovu misterioznu crvenu kuglu. U potpunom smo šoku, a onda Tanja kaže:
– Roman, idemo odavde, bojim se … – Idemo – kažem. I penjemo se strmom padinom kroz mračnu šumu drhteći od svakog šušnja. Zatim, ustajući, odlučujemo da vidimo da li misteriozni disk i dalje stoji na nebu?
– Izgleda da stoji. Hajde. Nedaleko, na četiri kilometra, nalazi se visoka osmatračnica sa otvorenim pogledom na Volgu. Odlučujemo da trčimo tamo da vidimo mističnu kuglu sa visine brda.
Trčimo oko 20 minuta. Ali, kada smo došli na mesto, primećujemo da je crvena kugla nestala. A Tanja se okreće prema meni i kaže: „Da li shvataš da nam ionako neće verovati ako ovu priču ispričamo bilo kome?“ –
„Shvatam.“. Šta je to zapravo bilo? – Još uvek ne znam i ne mogu sebi da objasnim. Ova situacija mi ne ulazi u glavu, iako sam vrlo racionalna osoba i verujem u nauku i logiku. Da li je ovo običan ribar i lopta koja se slučajno pojavila na nebu, ili je reč o okultnom obredu, šamanizmu, veštičarstvu ili je u pitanju vanzemaljska sila? – Ne znam.
Webtribune.rs
