Pevač Džastin Biber aktivan je promoter kanabisa. To čini u saradnji sa kompanijom Palms Partners iz Los Anđelesa, koja je specijalizovana za prodaju pakovanja od sedam komada za 32 dolara (24 funte) u Kaliforniji i Nevadi.
„Obožavam Palme i ono što rade čineći kanabis pristupačnim i pomažući da se destigmatizuje – posebno za mnoge ljude koji smatraju da je od pomoći za njihovo mentalno zdravlje“, kaže on.
Biber pripada onoj grupi ljudi koja želi da ozakoni kanabis (marihuanu) zbog njegovih zdravstvenih svojstava, ili zato što veruju da je kriminalizacija propala i pokazala se kontraproduktivnom. Posmatrajući reklame u SAD-u, kanabis je lek za depresiju. Amazon, najveća kompanija za isporuku na svetu, navodno lobira u Vašingtonu za legalizaciju marihuane na saveznom nivou.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na mreži “Telegram” na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
U Velikoj Britaniji, bivši lider Konzervativne stranke Vilijam Hejg u jednoj novinskoj kolumni zalaže se za prelazak „sa upotrebe droga kao kriminalnog pitanja na zdravstveno pitanje, čime se postiže ključna promena u kulturi“.
Legalizacija i komercijalizacija kanabisa uveliko je u toku od Urugvaja do Kanade i u najmanje 10 američkih država. Paradoksalno, ovaj pomak prema tolerisanju kanabisa kao manje-više bezopasnog događa se upravo u trenutku kada naučnici čvrsto dokazuju vezu između kanabisa i psihoze (blaža reč od „ludila“, ali značenje je isto). Uzroci i posledice danas su povezani koliko i pušenje cigareta i rak pluća.
„Brojne studije pokazale su da upotreba kanabisa sa sobom nosi povećan rizik od kasnije psihoze nalik šizofreniji“, navodi u članku Robina Muraja sa Instituta za psihijatriju, psihologiju i neuronauku na Kraljevskom koledžu u Londonu i Vejn Hol iz Nacionalnog centra za Istraživanje upotrebe supstanci za mlade na Univerzitetu u Kvinslendu.
Oni citiraju studiju koja pokazuje da je, iako se Portugal smatra pionirom u bavljenju drogama, stopa hospitalizacije zbog psihotičnih poremećaja porasla 29 puta od dekriminalizacije pre 15 godina. Druga studija pokazuje da se između 30 i 50 odsto novih slučajeva psihoze u Londonu i Amsterdamu ne bi dogodilo da obolela osoba nije pušila visokopotentni kanabis.
Lično zapažanje to potvrđuje: lekari u mentalnim bolnicama izjavili su da više gotovo i ne pitaju pacijente da li su konzumirali kanabis, već jednostavno pretpostavljaju da je to slučaj. Situacija se pogoršala jer je udeo THC-a, psihoaktivne supstance u kanabisu, naglo porastao.
Nekada samo 3 odsto, sada je poraslo na 10 do 15 odsto u Evropi i Severnoj Americi, a u Koloradu, prvoj državi koja je legalizovala rekreacijsku upotrebu, THC može doseći čak 70 odsto. Oni koji svakodnevno konzumiraju kanabis, posebno ako su mladi, suočavaju se sa sve većim rizikom od trajnog mentalnog sloma.
Ako je već naučno dokazana šteta koju kanabis nanosi, zašto slavne ličnosti, poput Džastina Bibera, žele da ga destigmatizuju i ubede potrošače da će poboljšati njihovo mentalno zdravlje?
Sa jedne strane, u korist kanabisa ide njegova stara asocijacija na boemski način života i šezdesete. Ali, komercijalni pritisak postaje sve važniji u lobiranju za njegovu legalizaciju.
Preduzeća vide da od toga mogu da zarade: predviđena legalna prodaja kanabisa vredeće 66,3 milijarde dolara do 2025. godine, navodi se u izveštaju. Veliki profit doneće reklamne i lobističke kampanje koje će promovisati vrline leka i nastojati da dovedu u sumnju ili skrenu pažnju sa štete koju nanosi.
Industrija cigareta je to učinila pre jednog veka, finansirajući „nezavisne“ stručnjake koji su pokušali da zamagle ili diskredituju dokaze da pušenje izaziva rak.
Vlade su bile zavedene visokim poreskim prihodima od prodaje duvana i nerado su učinile bilo šta da ih smanje. Holivudske zvezde poput Džon Vejna takođe su reklamirale cigarete, baš kao što se to sada dešava sa kanabisom.
Preduzeća koja žele da oponašaju duvanske kompanije na vrhuncu njihove profitabilnosti sklopila su bizarni de facto savez sa liberalima i naprednjacima, koji su zaprepašćeni katastrofalnim neredom koji je stvorila vladina politika prema drogama. Takozvani „rat protiv droge“ je očigledno naneo više bede u SAD-u, svakako crnoj zajednici, nego pravi vojni sukobi.
Ali preterana reakcija na neuspeh vlade, kao i okretanje u suprotnom smeru, ima jednake opasnosti. Oni koji se zalažu za veću toleranciju prema drogama gotovo uvek misle da je kanabis manje opasan od heroina i kokaina.
Ali pojedini psihijatri, sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa svim oblicima žrtava droga, veruju da je kanabis opasniji od ostalih droga jer ima potencijal da nanese štetu mnogo većem broju ljudi.
Oko tri miliona ljudi konzumira nedozvoljene droge u Engleskoj i Velsu, od kojih oko 2,5 miliona konzumira kanabis, oko 10 odsto na dnevnoj bazi u periodu 2017-18. Većina kanabisa proizvodi se u Velikoj Britaniji, ponekad od strane vijetnamskih organizovanih kriminalnih grupa koje koriste robovski rad.
Većina nasilja izazvanog drogama odnosi se na bande koje kontrolišu heroin i razbijaju tržišta kokaina, čija je vrednost oko 5 milijardi funti godišnje. Dekriminalizacija droga, posebno kanabisa, neće uticati na ovu vrstu borbe za teritoriju i tržišni udeo.
Linije snabdevanja se veoma razlikuju između različitih tržišta droga, pri čemu heroin iz Avganistana na veliko prodaju turske i pakistanske bande, a kokain iz Latinske Amerike koji kontrolišu Albanci.
Legalizacija kanabisa neće naštetiti organizovanim kriminalnim grupama, ali će drogu učiniti mnogo šire dostupnom. Naivna je ideja zagovornika legalizacije, da će vlada strogo regulisati njen kvalitet i prodaju.
Ako vlasti to ne mogu da kontrolišu kada je nezakonito, biće još manje sposobne da to učine kada je to legalno. Ali legalizacija – pa čak i ograničena dekriminalizacija – poslaće poruku da je uzimanje kanabisa benigna aktivnost i da ne nanosi vama, ili bilo kome drugom veliku štetu.
Zastrašujući efekat nezakonitosti će ispariti i droga se neće razlikovati od alkohola i duvana.
Jednom kada su komercijalno dostupni, svi stari ubedljivi alati koje je ranije koristila industrija cigareta kreću u akciju, što se nezaustavljivo dešava u SAD-u.
Poznate ličnosti poput Bibera će „destigmatizovati“ lek i dati mu sjaj mladosti i mode. Žrtve kanabisa nestaće u mentalnim bolnicama, a da niko to neće primeti, prenosi „The Unz Review“
Na mreži “Telegram” možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima ili desktop računarima a zatim nas pratiti klikom na opciju “JOIN” na dnu ekrana. Tamo možete otići ako kliknete OVDE
Webtribune.rs
