Čovek koji je privremeno umro tvrdi da je imao vantelesno iskustvo gde je mogao da vidi sve što se dešavalo oko njega pre nego što je ušao u tunel svetlosti.
Čovek po imenu Endru kaže da je njegov duh bio uzdignut iz tela pre nego što je krenuo na put kroz tunel svetlosti.
[adsenseyu1]
Incident, kako kaže Endru, se desio 1998. kada je pao niz stepenice. Nakon što se skotrljao, on kaže da je normalno ustao ali da je mogao samo da izdahne.
Na Fondaciji za istraživanje iskustava bliske smrti (Near Death Experience Research Foundation) – internet stranici koja prikuplja slučajeve osoba koje su privremeno umrle pre oživljavanja – Endru je napisao: „Znao sam da umirem. Bio sam potpuno smiren i prihvatio to, znajući da nije bilo ništa što sam mogao da uradim da promenim činjenicu da sam umirao. Na sekundu sam pomislio koliko je čudno što sam ovoliko smiren jer sam uvek mislio da ću paničiti u situaciji opasnoj po život.“
Nakon što ga je videla, njegova žena je pozvala hitnu pomoć, ali ne pre nego što je Endru tehnički preminuo.
[adsenseyu4]
On je napisao: „Onesvestio sam se na sekund ili dva i zatim sam se našao u lebdećem položaju iznad svog tela. Ono je bilo licem uz pod u ležećem položaju. Nisam mnogo mislio o činjenici da sam bio van svog tela. Za mene je to bilo samo nečije telo koje leži na podu. Na neki način sam znao da je moje ali me to nije uznemirilo jer sam se osećao potpuno u redu. Celokupna atmosfera oko mene je bila obasjana ljubičastom svetlošću. Bilo je kao da sam lebdeo u ljubičasto obasjanom oblaku ali sam mogao da vidim sve u kući kao i obično, samo kroz oblak.
Zatim sam počeo da idem ka tamnom tunelu koji kao da se samo otvorio iza mene. Sve što sam video je stotine ljudi sa obe strane tunela. Oni su zurili u mene sa šokiranim izrazom lica. Zatim su pojedini počeli da viču da se vratim. Nakon toga su drugi počeli da viču da nije moje vreme, i da moram da se vratim. Nisam prepoznao nikoga koga sam video tamo.“
Endru kaže da je u sledećem momentu svesti, bio nazad u svom telu u bolnici, i da je „bol nadošla nazad u moju svest“.
[adsenseyu1]
Pojedini istraživači navode da je ovo normalan fenomen i da nije nužno znak sa nebesa.
Dr Sem Parnia, direktor istraživanja nege pacijenata u kritičnom stanju i oživljavanja na Langon medicinskom fakultetu na Univerzitetu u Njujorku, rekao je nedavno tokom gostovanja u emisiji „Oz Tok“:
„Ljudi opisuju prizor tople, jarke svetlosti dobrodošlice koja ih privlači. Oni opisuju osećaj prisustva preminulih rođaka, skoro kao da su došli da ih dočekaju. Oni često kažu da nisu želeli da se vrate pošto je tako udobno i nalik magnetu koji ih vuče. Mnogi ljudi opisuju osećaj odvajanja od sebe i posmatranja lekara i sestara kako ih oživljavaju.“
Dr Parnia Kaže da postoji naučno objašnjenje ovih reakcija, i da viđenje ljudi nije dokaz zagrobnog života već više tehnika preživljavanja mozga koji skenira sebe.
On kaže da zahvaljujući modernoj tehnologiji i nauci smrt ne mora biti ograničena na filozofiju i religiju, već da takođe može biti istražena putem nauke.
„Oni mogu da čuju stvari i zapamte razgovore koji se dešavaju oko njih.“
Webtribune.rs
