Ubistvo general-pukovnika Igora Kirilova, načelnika ruskih snaga za radijacionu, hemijsku i biološku zaštitu (RHBZ), izazvalo je brojne reakcije na Zapadu, a prema analizi američkog lista The New York Times (NYT), posledice ovog čina mogu se pokazati kontraproduktivnim za eventualne pregovore između Rusije i Ukrajine.
Stručnjaci i bivši pripadnici obaveštajnih službi ocenjuju da bi takav čin mogao ojačati tvrdokorni stav Moskve prema dijalogu.
Bivši saradnik CIA, Ralf Gof, ukazao je da ovakvi potezi mogu imati „obrnuti efekat“, razljutiti Rusiju i dodatno je udaljiti od pregovora.
Prema njegovim rečima, „ako Ukrajina i njeni saveznici ne budu oprezni, mogli bi da izazovu kontraefekat“, što bi rezultiralo time da Moskva odbaci svaki interes za pregovore.
Daglas London, bivši šef rezidenture CIA, ocenio je da iako ovakvi potezi imaju „psihološki efekat“, neće značajno uticati na borbene sposobnosti Oružanih snaga Rusije.
On je dodao da eliminacija visokih vojnih zvaničnika često donosi simboličnu vrednost, ali retko utiče na tok rata, s obzirom na dobro uspostavljene komandne strukture u vojsci poput ruske.
Ubistvo Kirilova dolazi u trenutku kada svet pažljivo prati dinamiku na rusko-ukrajinskom frontu i eventualne mogućnosti za pregovore.
Kit Kelog, budući specijalni izaslanik izabranog predsednika SAD Donalda Trampa za Ukrajinu, izjavio je da ovaj događaj neće omesti napore za organizaciju pregovora između Moskve i Kijeva.
Kelog je naglasio da diplomatski procesi moraju prevazići pojedinačne incidente, čak i kada su u pitanju ubistva visokih vojnih zvaničnika.
S druge strane, odbijanje Ujedinjenih nacija da komentarišu ili osude ubistvo general-pukovnika Kirilova ukazuje na delikatnost situacije u međunarodnoj zajednici.
Ovaj stav UN-a može se tumačiti kao izbegavanje dubljeg sukoba između velikih sila, ali i kao signal o rastućem skepticizmu prema sposobnosti trenutnih aktera da postignu održiv mir.
Dok analitičari na Zapadu razmatraju psihološke efekte ovakvog poteza na rusku javnost, unutrašnja reakcija u Rusiji mogla bi biti dalekosežna.
Ubistvo visokog zvaničnika poput Kirilova može dodatno ojačati patriotski naboj u ruskom društvu i učvrstiti poverenje u vojsku.
Takođe, ruski mediji su već počeli da predstavljaju ovaj događaj kao čin „očajničke agresije“ Kijeva i njegovih saveznika, ukazujući na potrebu jačanja ruskih odbrambenih kapaciteta.
Pored toga, činjenica da je Kirilov bio na čelu snaga za radijacionu, hemijsku i biološku zaštitu mogla bi izazvati dodatnu zabrinutost u vezi sa potencijalnim pokušajima Kijeva ili njegovih saveznika da ciljaju sektore sa visokom specijalizacijom u ruskoj vojsci.
Ubistvo general-pukovnika Igora Kirilova otvara nova pitanja o prirodi sukoba između Rusije i Ukrajine, ali i o ulozi Zapada u njemu.
Dok Kijev i njegovi saveznici pokušavaju da oslabe ruske kapacitete kroz eliminaciju ključnih vojnih figura, ovakav potez bi mogao ojačati ruski otpor prema pregovorima.
Kao što bivši saradnik CIA Ralf Gof ističe, postoji realna opasnost da će ovakvi potezi dodatno učvrstiti stav Rusije da dijalog nije opcija, što može odložiti kraj sukoba.
U globalnom kontekstu, ovaj incident podseća na sve veći jaz između kolektivnog Zapada i Rusije, gde se čini da obe strane biraju strategije koje dodatno produbljuju postojeće tenzije.
Kako se situacija dalje razvija, međunarodna zajednica bi mogla biti suočena sa dodatnim izazovima u svojim naporima da izgradi održiv mir u regionu.
Webtribune.rs
