Od 1. oktobra građani Srbije suočiće se sa novim talasom poskupljenja komunalnih usluga – struja, grejanje i voda ulaze u sezonu sa višim tarifama.
Najviše će biti pogođena domaćinstva, jer rast cena zahvata gotovo sve ključne troškove, od električne energije do osnovnih gradskih usluga.
Najveći akcenat stavlja se na električnu energiju. Struja za domaćinstva poskupljuje za 6,6 odsto, što je deo obaveze koju je Vlada Srbije preuzela prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).
U isto vreme, menja se i tarifni sistem. Kako piše Zlatica Radović za RT, Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) donela je odluku da prag za prelazak u najskuplju – crvenu zonu – više neće biti 1.600, već 1.200 kilovat-sati mesečno. To znači da će domaćinstva mnogo brže ulaziti u skuplju tarifu, naročito tokom zimskih meseci.
Prema podacima AERS-a, samo oko sedam odsto korisnika prelazi ovu granicu, ali iskustvo pokazuje da i manja domaćinstva, kada se sezona grejanja zahukta, ulaze u skuplje kategorije potrošnje.
Poseban udar stiže i kroz povećanje troškova prenosa i distribucije električne energije – prenos raste oko 10 odsto, distribucija čak 16 procenata. Na kraju, sve to završava na mesečnom računu, jer prosečna cena za potrošače sa pravom na garantovano snabdevanje (domaćinstva i mali kupci) raste u proseku za pomenutih 6,6 odsto.
AERS je dodatno izračunao da spuštanje granice između zona povećava prosečne račune za do 1,9 odsto onima koji prelaze 1.200 kilovat-sati. U decembru i januaru, kada je potrošnja najveća, u crvenu zonu ulazi i do sedam odsto domaćinstava.
U Beogradu, pored skuplje struje, građane čeka i skuplje grejanje. Direktor „Beogradskih elektrana“ Vanja Vukić izjavio je da cena grejanja raste za više od šest odsto, što će se osetiti na novembarskim računima.
Za prosečan stan od 60 kvadrata to je uvećanje od oko 600 dinara. Promena dolazi i u načinu obračuna: grejanje po potrošnji sada će plaćati i vlasnici oko 85.000 stanova koji nemaju uređaje za merenje toplotne energije.
Računi će se obračunavati po kvadraturi, prema očitanoj potrošnji u podstanici, a korigovaće se tek na kraju grejne sezone. U praksi – ako su komšije zimogrožljive ili je zgrada loše izolovana, trošak može skočiti. Čak četvrtina zgrada u Beogradu ima dotrajale fasade i stolariju, pa je u njima rok za promenu odložen.
Novi Sad donosi sopstveni šok. Od 1. oktobra važi novi cenovnik JKP „Vodovod i kanalizacija“. Voda poskupljuje sa 75,64 na 89,25 dinara za 1.000 litara, što je rast od 13,61 dinara. Kanalizacija ide sa 47,66 na 56,24 dinara, a blok tarifa za veće potrošače skače sa 225,86 na 266,51 dinar – više za 40,65 dinara.
Sve ovo otvara pitanje kako će najugroženiji pregurati zimu. Status energetski ugroženog kupca ostaje jedina zaštita – oko 69.500 domaćinstava u Srbiji ima pravo na umanjene račune za struju, gas ili grejanje. No, to je tek deo slike. Jer, dok se zvanično tvrdi da su promene deo šire politike energetske efikasnosti i usklađivanja sa evropskim pravilima, prosečan građanin vidi samo – veće izdatke.
Ostaje otvoreno pitanje: koliko još talasa korekcija sledi i da li će građani uspeti da uhvate korak sa cenama koje neprestano rastu?
