Priča koju proklamuju vlasti Velike Britanije o pokušaju ubistva Skripalja, a koju podržavaju zapadni mediji izgleda ovako. Ruske vlasti odlučuju da uklone Skripalja. Dva agenta GRU (koji nose pasoše sa prezimenima Petrov i Boširov) dolaze u London direktnim letom.
Oni sa sobom nose otrovnu materiju, zvanu kodnim imenom „Novičok”. Zapakovana je u flašicu od parfema. Agenti spokojno prolaze carinu i smeštaju se u hotelu. Javnim prevozom putuju u Solsberi, ne brinući se hoće li biti snimljeni uličnim kamerama. Pritom putuju dva puta (prvi put, očigledno, nešto nije uspelo), koristeći istovetnu maršrutu. „Novičok” nanose na kvaku ulaznih vrata Skripaljeve kuće, posle čega flašicu bacaju u kontejner namenjen sakupljanju stvari za sirotinju.
[adsenseyu1]
Britanci su pronašli nekakvog svedoka, gosta hotela sa dve zvezdice, koji do danas, navodno, sa užasom pamti noć 4. marta, kada su ta dvojica Rusa priredili bučnu orgiju do jutra. Bilo je tu i seksa sa prostitutkom, buka se orila po celom hotelu, iz njihovih prostorija izbijao je jak zadah marihuane… A ujutru su krenuli po drugi put u Solsberi da truju Skripalje i razgledaju katedralu sa zvonikom od 123 metra. Završivši svoj prljavi posao, agenti se vraćaju direktnim letom u Moskvu.
Odmazda nad izdajnikom za primer drugima – to je još nekako moglo i da prođe kao priča, ali istovremeno trovanje njegove ćerke, koja sa svim tim nema nikakve veze – to je već potpuno nenormalno. Zašto ubiti Sergeja Skriljaja upravo u momentu kada mu je doputovala ćerka i praviti od nje bespotrebnu žrtvu? Doduše, u svakoj profesiji postoje poluamateri i nepromišljeni, ali danas takvih izuzetaka u dotičnoj profesiji skoro da više nema. Postavlja se pitanje: kako objasniti toliki amaterizam i nepromišljenost ruskih agenata?
Varijanta 1.
Treba poći od pretpostavke da britanske vlasti rade savesno, pa dat opis događaja odražava rezultat realnih istražnih radnji počinjenog zločina.
Može biti da su Britanci zaista uspeli da otkriju tačan sled događaja? Gotovo je nemoguće poverovati u to.
Onako kako je zvanično opisano delovanje navodnih agenata može se nazvati udžbenikom na temu „Kako ne treba sprovoditi akcije po inostranstvu”. Otrov „Novičok” nikako se ne može nositi u bočici parfema, jer je to veliki rizik – curenje ili ma kakva nepažnja mogu izazvati smrtne posledice po onoga ko rukuje i pre nego što se otrov dostavi do cilja.
Delovanje agenata deluje blago rečeno neprofesionalno (snimci na javnim kamerama, ponavljanje maršrute, korišćenje bočice parfema za otrov). Planiranje akcije takođe deluje banalno, premda time ne bi trebali da se bave agenti, već oni koji njima rukovode. Odabran je i vrlo čudan način likvidacije, jer postoje mnoga druga sredstva koja ne ostavljaju očigledne tragove.
[adsenseyu1]
Nanošenje otrova na kvaku ulaznih vrata nosi sa sobom rizik slučajnih žrtava (što se na kraju i desilo – nastradala je Skripaljeva ćerka). Putovati iz mesta dobijanja zadatka pravo do cilja i takođe istom pravom linijom vratiti se nazad – to je isto kao da je agent ostavio svoju vizit-kartu na mestu zločina.
Još jedna sumnjiva činjenica tiče se vremena događaja: odigrao se nedelju dana pre predsedničkih izbora u Rusiji i tri meseca pre svetskog fudbalskog šampionata, koji je za Vladimira Putina imao veliki značaj.
Jedan jedini moguć zaključak iz svega sledi: ruska obaveštajna služba je previše nazadovala. Ali, ipak nije tako. Vlasti zapadnih zemalja, naprotiv, neprestano naglašavaju narastajuću aktivnost i efikasnost delovanja Rusije (mešanje u tok američkih izbora i sl.). Recimo da su agenti ipak pokazali neprofesionalizam. Međutim, oni su naneli „Novičok” na kvaku, a sami se nisu otrovali, iako nisu imali specijalna sredstva zaštite. To je dokaz da su agenti prošli određenu obuku. Zašto su ih onda dobro naučili jedno, a nisu naučili drugo?
Ostaje pitanje: zašto je žrtva bio baš Skripalj? Taj čovek nikako nije ugrožavao interese Rusije. Racionalno objašnjenje za to što se dogodilo u okvirima zvanične verzije Londona ne postoji.
Varijanta 2.
Pretpostavimo da Britancima nije uspelo da povežu sve konce istrage kako bi došli do logične slike događaja. Uprkos tome, oni zaista veruju u krivicu Rusije. To je loša pretpostavka, jer na osnovu nje Britanci ispadaju budale, što je malo verovatno. Uz to, gledajući njihovo ponašanje, ne čini se da su oni iskreni u svojim optužbama. Nepojavljivanje u javnosti Skripalja, koji se posle trovanja oporavio, mnogo govori.
Varijanta 3.
Zakonomernošću se može doći do zaključka da je u pitanju bila provokacija britanskih obaveštajnih službi. Može biti više scenarija:
-
Akcija je detaljno razrađena. Petrova i Boširova su specijalno namamili na određeno mesto određenog datuma (a moguće je da im je dostavljen odgovarajući zadatak)
-
Akcija se razvijala postepeno. Kada je bilo potrebno objaviti ko su agenti, odabrani su manje-više odgovarajući kandidati.
-
Dogodio se nekakav incident, a budući da su stradali ljudi iz Rusije, iskoristili su odličnu priliku da se na Ruse baci još jedan kamen.
Ipak, rečena verzija ne može da se uzme kao zadovoljavajuća. Da li priča ima političku pozadinu?Pretpostavimo da je doneta odluka da se diskredituje Rusija. Zašto je onda izvedena provokacija tako ubogo neuverljiva? Zar nisu mogli da naprave logičniji sled događaja? Da podmetnu uverljivije dokaze?
Izabrani način provokacije daje mogućnost da se optuže za neprofesionalizam čak i britanske specijalne službe. Zar su oni toliko degradirali? Ne, ne, smatrati protivnika za budalu je veoma opasno!
Varijanta 4.
Ukoliko se hoće nekako objasniti šta se to pred našim očima događa u javnom političkom prostoru, potrebna je još neka varijanta događaja.
Početne teze su sledeće: u ruskoj obaveštajnoj službi rade profesionalci, ali ni u britanskoj ne sede budale. Pri tom konstruisati racionalni model događaja sa trovanjem „Novičokom” ne uspeva. Možda to nije slučajno? Ako nema racionalnosti, možda je upravo i bilo zamišljeno da je nema?
Incident sa trovanjem ne treba posmatrati kao samostalni događaj, već ga treba uklopiti u neki kontekst. Čini se da je pravi kontekst proces povećavanja pritisaka na Rusiju: optužbe za pokušaj trovanja koriste se kao povod za nove sankcije. Ali kakav je to povod? Ako je Zapadu bio potreban novi korak u ratu sankcijama, mogao je naći mnogo ozbiljniji povod.
Najumesnije je pretpostaviti da kontekst još nije očigledan, budući da se tek nalazimo na samom početku niza događaja.
Mora se priznati da je priča koju objavljuje zvanična Britanija apsurdna, ali, budući da su je osmislili ljudi zdravog razuma (mora se tako misliti o njima!) i profesionalci u svom poslu, neizbežan je zaključak kako je apsurd zapravo deo opšte zamisli. Zapad u licu Velike Britanije ne samo da krivi Rusiju – on je krivi, svesno ne dajući logično objašnjenje za to. Racionalnost u spoljnoj politici očigledno da je postala stvar prošlosti.
Započeo je novi period istorije u kom važi pravilo: što je čudovišnija laž, to je lakše u nju poverovati. Proba je upravo izvršena. Javno mnjenje je progutalo priču koju je ispričala zvanična Britanija, a da na Zapadu od toga nikome nije pripala muka. Nova pravila su prihvaćena. Od Rusa se može praviti ma kakvo strašilo i ne treba nikoga da začude nove i nove izmišljotine. A to je nešto mnogo gore od sankcija.
Na Zapadu se planski i uporno izgrađuje slika o Rusiji kao zemlji apsolutnog zla. Rusija diže u vazduh čitave zgrade sa sve civilnim stanovnicima i po celom svetu ubija „izdajnike”. Rusija upada u susedne zemlje i anektira njihove teritorije. Rusija se upetljava u tuđe izbore, seje međunacionalnu mržnju, ne poštuje ljudska prava… Sa takvim optužbama, na primer, uporno istupa takozvani Forum slobodne Rusije smešten u Viljnusu, koji je sastavljen od prozapadnih radikala.
Rusija nastavlja sa pokušajima vođenja dijaloga u okvirima racionalnog modela spoljne politike. Za sada nije jasno kako će ona reagovati na ispade neracionalnosti druge strane. Ostaje joj jedini oslonac na nuklearni arsenal, jer izgleda da se u današnjem svetu drugi argumenti verovatno ne uvažavaju.
Međutim, nije sve tako crno, postoje i drugačija stanovišta na Zapadu. Šta god govorila Tereza Mej, postoje i drugi tragovi u slučaju Skripalj osim ruskih, tvrdi francuski medij AgoraVox. Ukoliko je ruska špijunaža, kako se tvrdi na Zapadu, sposobna za takve zločine, isto to su sposobne i za to spremne službe Britanije, Amerike i Francuske.
Dr Ivan Pajović (Vidovdan)
