Sve okolne zemlje, uključujući i Bosnu i Hercegovinu, imale su poslednjih sedam godina od 70 do 100 odsto veći privredni rast od Srbije, izjavio je u Čačku član Političkog saveta Narodne stranke Čedomir Antić.
On je podsetio da je 2012. godine brudo društveni proizvod Srbije iznosio nesšto više od 49 milijardi dolara a da je danas on nešto veći od 41 milijarde dolara.
— Kažu da Srbija napreduje, i to nažalost govore mediji u horu, čak i oni koji pre 20 godina nisu služili Miloševiću a danas služe ovom njegovom političkom nasledniku. Međutim, realnost se može pokazati brojevima. Mi smo imali jedno razdobolje od 2001. do 2012. sa kojim verujem niko od nas nije bio potpuno ni zadovoljan, niti ga je do kraja prihvatao, a koje je bilo vreme nekog rasta, ali taj rast nije bio dovoljan. Bilo je i nekih reformi, i ja sam uveren da one nisu bile po meri većine nas. Drugo je pitanje da li bi naše društvo moglo da istrpi brže reforme i da li je većina grđana htela bar malo brže reforme. U to vreme, tokom tih 11 godina, bez obzira na razne međunarodne i domaće okolnosti, bez obzira na veliku svetsku ekonomsku krizu, na krizu evropskog jedinstva nastalog zbog propasti evropskog ustava iz 2005. godine, bez obzira na Haški tribunal, propast zajedničke države sa Crnom Gorom, status KiM, postojao je stalni i neporecivi rast. Mogao je da bude bolji, sve je moglo da bude bolje, ali on je postojao. Danas je realnost sledeća: 2012. godine u vreme sveže sveže ekonomske krize, bruto nacionalni dohodak Srbije bio je 49 milijardi dolara. Danas, kada živimo u najboljem od svih svetova, verovatno za familiju Vučić i njihove saučesnike, taj BDP je nešto viši od 41 milijarde dolara. Znamo priču o penzijama i da je na taj način stvorena minorna ušteda u odnosu na patnju koju su preživeli penzioneri, a koje je vlast podelila i posvađala međusobno. Mi smo duboko ispod površine i čovek koji tvrdi da spasava, ovu zemlju je uništio. Nama je trebala vlast demokratska, nama je trebala vlast reformska. Okolne zemlje, sve do jedne, imale su 70 pa čak i 100 odsto veći rast u odnosu na nas — podsetio je Antić.
[adsenseyu1]
Prema njegovim rečima, Srbija je postala partijska država, što pokazuje i izveštaj Evropske unije, koja podržava aktuelnu vlast da bi mogla da završi pitanje i krizu oko KiM po njenoj meri. Kada je reč o demokratiji mi smo na nivou posle 5. oktobra, smatra Antić. On kaže da su protesti dali rezultate, da se vlast uplašila, i da su barem na kratko promenili ponašanje, poručujući da je naš narod je slobodoljubiv, i da će ustati protiv Vučića.
— Kada je reč o korupciji mi smo se vratili u Miloševićevo vreme. Živite u gradu gde vidite koliko su ljudi razočarani. Vidite koliko je tih demokratskih ikona palo u zapećak. Međutim, to ne znači da ne treba da se ujedinimo, da te greške prevaziđemo. Ključni problem Aleksandra Vučića je što ništa nije naučio. On je samo naučio da se kameleonski prikaže drugačije. On se ni za jotu nije promenio. Mi moramo da se promenimo u odnosu na DOS iz 2000. godine. Vama se čini da malo ljudi podržava opoziciju. Demonstracije su počele zbog jednog ružnog incidenta i napada na jednog lidera opozicije koji nije naročito popularan. Građani su širom Srbije, u broju od stotine hiljada, demonstrirali. To je uplašilo ovaj režim, nateralo ga je da promeni svoju politiku na neko vreme, da poveća plate i penzije tokom proteklih nekoliko meseci. Podsetiću vas da je pre 5. oktobra na ulicama bilo nekoliko desetina učesnika protesta da bi 5. oktobra došlo 700.000 ljudi i oborili su Miloševića. Setimo se i 1999. godine kada Đinđić nije mogao da izvede narod na ulice. Naš narod je slobodoljubiv, naš narod će ustati protiv Vučića. Naš narod će ga oboriti kada dođe za to vreme — smatra Antić.
On je rekao da Srbiji nedostaje politička organizacija koja mora da bude superiorna i koja će imati stručne ljude koji će moći da sporovedu program.
— Moramo da napišemo program i da stvorimo veliku stranku koja će biti spremna da preuzme odgovornost. Pred nama su veliki izazovi, pre svega sledeći izbori. Ako opozicija ne izađe jedinstveno protiv Vučiča teško čemo moći da taj tiranski režim oborimo. Da li jedinstveno? Da li svako ujedenjenje valja? Videli smo da nas je papazjanija od DOS-a teško ranila kad je došla na vlast. Hoćemo li bojkotovati izbore ako znamo da neće biti pošteni, ako ih bojkotujemo šta ćemo posle, ako ih ne bojkotujemo šta ćemo posle. Kad jednom padne režim, hoćemo li primati njegove begunce, šta ćemo ako ih primimo, kako ćemo bez njih, hoćemo li ići na lustraciju na čemu Narodna stranka insistira, da izvršimo nacionalizaciju onoga što je kradeno, ako budemo radili kako to da uradimo pored ovakvih sudova i pored Evropske unije koja to ne razume. To su sve velike nedoumice i velika pitanja. Oko 60.000 ljudi gubimo na godišnjem nivou, ljudi odlaze iz Srbije. Spasti Srbiju možemo jedino velikim radom i što ćemo konačno izgraditi opoziciju koja ne može da propadne ako padne sa vlasti, što se ranije dešavalo — rekao je Antić.
(ozonpress.net)
