Većina evropskih zemalja veruje da je najgora faza pandemije iza njih, uz dobru dozu zabrinutosti zbog mogućeg drugog talasa.
Drugi talas bi mogao uslediti nakon što se život vrati u normalu – ili barem nešto što nalikuje na normalu.
Osim epidemiološkog drugog talasa Evropi i Zapadu preti druga opasnost – geopolitički drugi talas, piše američki časopis „Atlantic“.
[adsenseyu1]
A te spoljnopolitičke, ekonomske i vojne posledice jednak su razlog za zabrinutost zapadnih vlada.
Novinar ovog časopisa izlaže sledeći hipotetski scenarija: u isto vrijeme dok Evropa i SAD stavljaju koronavirus pod kontrolu, on izmiče kontroli u zemljama trećeg sveta.
Razvijene zemlje, same iscrpljene pandemijom, zadužene zbog paketa pomoći posrnuloj ekonomiji i usred nove ekonomske krize, ne šalju pomoć na vreme. Nastupa opšta panika.
Migranti se ponovno gomilaju na jugu, odnosno jugoistoku Evrope. Neka od država pogođenih pandemijom proglašava stečaj zbog javnog duga, uglavnom prema zapadnim bankama, koji ne može platiti.
[adsenseyu4]
U sve većem haosu neki diktator vidi priliku za zauzimanje teritorija druge zemlje. A SAD, koji se pod Donaldom Trampom sve više okreće sebi i izoluje od svijeta, pušta Kini da zauzme njegovo mesto „svetskog policajca“.
Dalje se navodi da je to samo jedan od nekoliko scenarija koje su mu izložili bezbednosni stručnjaci, akademici i vladini savetnici. Svi su oni, dodaje, uvereni da ovaj geopolitički drugi talas dolazi. Pitanje je samo gde će udariti.
Istorija nas uči da velike promene i poremećaji mogu izazvati nepredvidive i dalekosežne reakcije. Rušenje Vol Strita 1929. dovelo je ne samo do ere Nju Dila u Americi nego i do Velike depresije širom zapadnog sveta, što je posredno doprinelo rastu fašizma i izbijanju Drugog svetskog rata.
Još jedan finansijski kolaps u Americi, onaj iz 2008., izazvao je evrokrizu, a nekoliko godina kasnije usledili su Bregzit u Velikoj Britaniji, kao i pobeda samog Trampa u SAD-u.
Tenzije između SAD i Kine, ali i unutar Evropske unije
Koronavirus je naneo još jedan nagli šok globalnoj ekonomiji i zaoštrio tenzije između SAD-a i Kine, baš kada su bili na pragu dogovora. Tramp i Majk Pompeo već su nekoliko puta izneli optužbu da je SARS-Cov-2izašao iz biolaboratorija u Vuhanu, a ne sa takozvane mokre pijace, kao što se uglavnom pretpostavljalo.
Američki mediji javljaju kako se u Vašingtonu sve više razgovara o mogućoj odmazdi prema Kini zbog njene odgovornosti za širenje pandemije, bez obzira na to odakle je koronavirus potekao.
U isto vreme, globalna trgovina generalno je usporila, a podele unutar Evropske unije, odnosno njenog bogatijeg severa i zaduženijeg juga, produbile su se. Stoga se nameće logično pitanje – kakve posledice možemo očekivati nakon ove krize?
[adsenseyu1]
„Istoričari vole krajeve poglavlja“, smatra spoljnopolitički ekspert i bivši član američkog Odbora za obrambenu politiku Robert Kaplan, koji je ovog meseca savetovao britansku vladu o potencijalnim neizravnim posledicama pandemije. „Kovid 19 će mnogi videti kao još jedan kraj poglavlja“, dodaje u razgovoru za Atlantic.
„Putinov agresivni oportunizam verojatno će postati još gori“
Ono što posebno zabrinjava ovog Amerikanca, ali i mnoge britanske spoljnoopolitičke stručnjake, pitanje je kako će se postaviti Rusija na čelu s Vladimirom Putinom.
Majkl Klark, profesor obrambenih studija na Kings Koledžu u Londonu i bivši specijalni savetnik Britanskog nacionalnog odbora za bezbednosnu strategiju, komentira za ovaj časopis da Rusija, ekonomski oslabljena i pogođena istorijskim rušenjem cena nafte, predstavlja veliku opasnost za sigurnosne interese Zapada.
[adsenseyu4]
„Putinov agresivni oportunizam verojatno će postati još gori. Priroda Putinovog vođstva je da on ne može mirovati; mora gurati napred. To ga čini još nestabilnijim“, kaže Klark, prenosi portal Indeks.
Ni „Pax Americana“ ni „Pax Sinica“ nego – međunarodna anarhija?
Bivši australijski premijer Kevin Rud, međutim, u svojoj kolumni za američki časopis „Foreign Affairs“ predviđa da će i Kina i SAD verojatno izaći iz ove krize značajno oslabljene.
Umesto obnovljenog „Pax Americana“ ili novog „Pax Sinica“ kao temelja za međunarodni poredak, Rud smatra kako je „neprijatna istina“ da će moć obe svetske sile biti umanjena, i kući i u inostranstvu, a posledica će biti sporo ali postojano skretanje prema međunarodnoj anarhiji, u svim domenama od međunarodne sigurnosti preko trgovine do borbe protiv pandemija.
Umesto međunarodne saradnje, dobićemo bujanje raznih nacionalizama, a haos povezan uz odgovor na pandemiju samo je najava opšteg haosa koji nas čeka, upozorava Rud.
Po njegovom mišljenju, tri faktora će i u ovoj istorijskoj prekretnici biti odličujuća za budućnost svetskog poretka: promene u odnosu ekonomske i vojne snage svetskih sila, percepcija te promene u ostatku sveta i strategije koje svetske sile primjenjuju u toj nestabilnoj situaciji.
Da ova pandemija i katastrofalan odgovor Trampove administracije predstavlja ozbiljan udarac američkoj reputaciji i moći, slažu se mnogi.
No Rud smatra kako je pandemija oslabila i Kinu na više nivoa, od otvaranja prostora za neslaganje unutar Komunističke partije Kine, preko ogromne ekonomske štete koju je Kina pretrpela zbog masovnog karantina širom zemlje do sve većeg zameranja ostatka sveta zbog očitog kineskog zataškavanja epidemije na njenom početku.
(B92)
